Vesti  Istorijski zabavnik  /  Zanimljivosti iz istorije

SRBI GA SMATRAJU IZDAJNIKOM, MAĐARI HEROJEM: Ubijao je svoj narod i ušao u istoriju kao LJUTA GUJA IZ BANATA

Za Mađare je bio nacionalni heroj. I danas se po njemu nazivaju ulice i trgovi, a poštuje se kao jedan od 13 revolucionarnih vođa i čovek koji se borio za nove ideje na kojima je ova država i nastala. Za Srbe, u pitanju je izdajnik koji je sopstveni narod "zavio u crno".
Autor: A. B. Foto: Wikipedia
Vreme: 16:07h | 18. novembar. 2017.
0

 

Jovan Damjanić ili Janoš Damjanič (kako su ga zvali Mađari), bio je srpski graničarski oficir u Austrijskom carstvu i general mađarske vojske tokom Mađarske revolucije 1848.

 

Damjanić je kontroverzna ličnost. Mađari ga smatraju svojim nacionalnim herojem, a Srbi izdajnikom jer je predvodio mađarske snage protiv Srba koji su se borili za Srpsku Vojvodinu, na strani habzburgovaca. Tada je i dobio nadimak "Ljuta guja", "srpski izdajica"

 

Rođen je u mestu Straža pored Vršca u Banatu, tadašnjoj Vojnoj krajini. Izbijanjem revolucije 1848. godine unapređen je u čin majora. Iako je bio pravoslavni Srbin, bio je veoma privržen idejama mađarskih revolucionara i reformista.

 

Iako ne postoje pouzdani dokazi pripisuju mu se i neke antisrpske izjave.

 

 

– Srbi ne treba da postoje i neću se smiriti dok i poslednji Srbin na svetu ne bude mrtav, a kada se to dogodi, sam sebe ću ubiti – navodno je rekao Damjanović.

 

Sposobnost i hrabrost u borbama kod Alibunara i Straže u revoluciji iz 1848. godine su ga dovele do unapređenja u čin pukovnika. Veoma brzo je dostigao reputaciju najhrabrijeg u mađarskoj armiji.

 

Damjanićeva hrabrost i učešće u borbama kod Horta i Hatvana, takođe i u krvavoj bici kod Išasega, pretvorile su ga u nacionalnog heroja. Ovo mu je potvrdio Lajoš Košut lično, kada mu je pred čitavim bataljonom predao svoj šešir.

 

Svoj vrhunac u vojnoj karijeri je doživeo kada je pobedio u bici kod mesta Nađšalo, koje je dovelo do oslobođenja tvrđave Komoran.

 

Posle bitke kod mesta Vilagoš i katastrofalnog poraza predao se ruskim snagama. Od tada je postala poznata njegova izjava da će tvrđavu predati jednoj jedinoj četi Kozaka, ali da će je braniti do poslednje kapi krvi protiv Austrijske carske armije.

 

Predao se ruskom generalu Dimitriju Buturlinu, koji ga je posle predao Austrijancima koji su ga 6. oktobra 1849. godine obesili u Aradu.

Komentari

Nije moguće komentarisati vesti starije od 5 dana.