Iako osma Božija zapovest eksplicitno kaže "Ne kradi", izgleda da od ovog pravila postoje i izuzeci!
Iako crkve danas načelno zagovaraju slogu i međusobnu saradnju u prošlosti to baš i nije bilo tako. Tokom osvajanja teritorija, naročiti strah postojao je od skrnavljenja mošti svetitelja od strane “nevernika”.
Zato se u prošlosti, još i pre raskola hrišćanskih crkvi, a naročito posle, deo velikodostojnika zalagao za prenos najvećih hrišćanskih relikvija sa Istoka, gde su napadi vojski drugih religija bili češću, na Zapad gde bi one mogle da se “s dužnim poštovanjem” čuvaju. Ako kojim slučajem to donese i odgovarajuću finansijsku korist i prestiž crkvi, bio bi to samo pokazatelj da je Božija volja pravilno ispunjena.
Tako je u istoriji zabeležen i jedan, za crkvu, prilično neverovatan fenomen – “sveta krađa”, na latinskom “furta sacra”.
Da li znate tradiciju? Evo zašto KUM nikada NE BI TREBALO DA VAM BUDE KOMŠIJA
Reč je “opravdanim” slučajevima krađe tj. prenosa moštiju svetitelja iz nadležnosti jedne crkve u nadležnost druge. Priča ide ovako – nekom verniku u snu bi se ukazao svetitelj i rekao mu kako nije srećan mestom na kome se nalazi njegovo zemaljsko telo i želi da bude prenet negde drugde.
Kako se obično, crkva koja ima mošti ne bi dobrovoljno odrekla relikvija, pribegavalo se angažovanju trgovaca koji bi onda, uz obećanje Božije milosti i još više, bogate nagrade, krišom prenosili mošti preko pola sveta u okrilje druge crkve.
Jedan od najpoznatijih slučajeva “svete krađe” svakako je prenos moštiju Svetog Marka iz Aleksandrije u Veneciju gde se i danas nalaze. Trgovcima iz tog grada u snu se javio Sveti Marko i rekao im da želi da njegovo smrtno telo bude u njihovom gradu. Oni su se tada uputili u Aleksandriju i iz tamošnje crkve ukrali mošti.
Kako je Aleksandrija u tom trenutku bila pod upravom muslimana, legenda kaže da su trgovci mošti sveca sakrili pod svinjsko meso koje su prevozili. Jednom kada je kontrola naišla, islamski carinici nisu hteli da diraju ovaj tovar i tako je Sveti Marko završio u Veneciji.
Slična sudbina zadesila je i zemaljske ostatke Svetog Nikole:
