Potpukovnik Džon Malkolm Torp Fleming Čerčil, britanski oficir, borio se u Drugom svetskom ratu i bio je vojnik uz koga su svi voleli da ratuju - zbog ekscentričnosti koja ga je okruživala.
O Džonu Čerčilu dovoljno govori njegov nadimak – Ludi Džek, kao i moto kojim se vodio u život: “Oficir koji ide u borbu bez mača nepravilno je obučen”.
Iako rođen u Hong Kongu, Čerčil je i te kako bio svestan svojih britanskih korena. Pohađao je koledž Kralja Vilijama na Ostrvu Man, kao i vojnu akademiju u Sendherstu, 1926. godine. Služio je u Burmi i tamo uživao vozeći se motorom.
Vojsku je napustio 1936. godine, kako bi radio kao novinski urednik u Najrobiju – ali i kao maneken. Usput se pojavio i u nekoliko filmova, zahvaljujući svojim talentima – odlično je svirao gajde i bio je fantastičan strelac. Baš ti talenti doprineli su tome da njegovo ime znaju ljubitelji istorije širom sveta.
Drugi svetski rat i borbe širom sveta
Imao je 33 godine kada se vratio u uniformu pošto je Nemačka okupirala Poljsku. Kao deo britanske vojske, napao je nemačku patrolu u Francuskoj, a znak za napad dao je tako što je nemačkog vodnika pogodio bodljikavom strelom. Ostalo je zabeleženo da je Ludi Džek Čerčil jedini britanski vojnik koji se u Drugom ratu borio pomoću luka i strele.
Ovaj neobični vojnik predvodio je i napad na nemački garnizon u Norveškoj, krajem 1941. godine. Čim se spustila rampa, Čerčil je izašao zasviravši na gajdama keltsku tradicionalnu pesmu “Marš Kameronovih”, da bi potom bacio granatu i naredio napad.
ISPOVEST SRBINA KOJI JE PREŽIVEO AUŠVIC: “Zaklao sam zubima Nemca da pobegnem iz logora”
Dve godine kasnije i Italijani su imali priliku da se sretnu sa preciznim strelama Ludog Džeka. U invaziju na Siciliju Čerčil je pošao sa mačem oko struka, lukom i strelama oko vrata i gajdama pod rukom.
Pomenuti mač je izgubio u borbi sa Nemcima i, pošto je grad bio oslobođen, Ludi Džek se peške vratio po svoje oružje. Usput je sreo i američku patrolu koja je zalutala i krenula u pravcu ka neprijateljima. Čerčil ih je upozorio, ali pošto su Amerikanci odlučili da nastave kuda su krenuli, naš simpatčni Britanac im je odbrusio da rade šta im je volja, ali da se on neće vraćati tu “treći prokleti put”.
Čerčil u Jugoslaviji
Krajem 1943. godine, Britanci su organizovali misiju Meklin kao pomoć Titovim partizanima na ostrvu Vis u Jadranu. Maja 1944. godine Čerčil je naredio da napadne Brač, a znak za borbu dao je – a kako drugačije – svirajući gajde!
Nažalost, borbe su trajale dva dana i mnogo je saveznika poginulo. Stradali su svi osim Čerčila koji je svirao škotsku pesmu “Hoćeš li se opet vratiti?”, sve dok ga nisu onesvestili udari granata.
Vermahtov kapetan tada mu je rekao da su dobili naređenje da ga ubiju.
Vi ste vojnik, kao i ja. Odbijam da dozvolim ovim kasapima civilima da se obračunaju sa Vama. Praviću se da ova naredba nije došla – rekao mu je kapetan Tener. Džek je posle rata uspeo lično da mu zahvali i da ga spasi iz ruku nemilosrdne ruske armije.
Čerčil je iz Jugoslavije odveden u Berlin, na ispitivanje, a potom u koncentracioni logor Zahsenhauzen u Oraninburgu, gde su smeštani politički zatvorenici.
BITNO JE DA ČUJETE! Preko 6.000 LJUDI na planeti OVOM DEKI duguje život, a to decenijama NIKO NIJE ZNAO
Mislili ste da je tu kraj?
U tom logoru umrlo je oko 30 hiljada ljudi – od bolesti, iscrpljenosti i neuhranjenosti, dok su mnogi i streljani ili su umirali kao rezultat jezivih medicinskih eksperimenata. Ali među njima nije bio Čerčil…
Ludi Džek je nekoliko puta pokušao da pobegne iz logora, da bi krajem aprila 1945. godine bio prebačen u Tirol, gde su njega i još 140 istaknutih ratnih zarobljenika čuvale SS snage. Odande je uspeo da se oslobodi, a potom je osam dana pešačio (150 kilometara) sa uganutim zglobom – do Verone, gde je sreo američke saveznike koji su ga iznemoglog vratili u život.
Po završetku Drugog svetskog rata Čerčil je bio u vojnoj službi u Palestini, gde je u jednoj akciji koordinisao evakuaciju 700 jevrejskih doktora, studenata i pacijenata iz bolnice u kampusu na Skopskoj gori. U njegovu čast, ulica koja vodi do bolnice danas se zove Čerčilov bulevar.
Bio je OBIČAN RUSKI MLADIĆ, a onda je uzeo pušku, poveo prijatelje i POSTAO HITLEROVA NOĆNA MORA
Ljudi su večito zazirali od njega
Ludi Džek Čerčil je nastavio da se pojavljuje u filmovima, kad god je pred kamerama trebalo da se pojavi neko ko je iskusan sa lukom i strelom.
Neko vreme je proveo u Australiji, radivši u vojnoj školi. Tamo je zavoleo surfovanje pa je, vrativši se u Englesku, postao prvi čovek koji je uzjahao plimni talas na reci Severn, najdužoj u Velikoj Britaniji.
Čak i u poodmaklim godinama, penzionisani Ludi Džek umeo je da plaši ljude. Svaki dan kad bi išao kući vozom bacao bi svoju aktovku kroz prozor. Taj svoj postupak objašnjavao je vrlo jednostavno – “ko bi još nosao to unaokolo po stanici i ulici kad mogu da bacim u sopstvenu baštu“.
HRABRI OBUĆAR: Ludački se kockao sa srećom, rizikovao i postao PRVI ČOVEK KOJI JE POBEGAO IZ AUŠVICA
Ludi Džek – večiti ratnik
Ludi Džek Čerčil imao je 89 godina tog marta 1996. kada je zauvek sklopio oči.
Ostaće upamćen kao neko ko je živeo i uživao ratujući, premda to ne znači da nije prezirao patnju koju su ratovi izazivali. Ali, opasan mačem, uz luk, strelu i nezaboravne gajde, Ludi Džek bio je ratnik u srcu.
O tome najbolje govore reči koje je zapisao na razglednici koju je iz rata poslao prijatelju:
Nijedan princ ili Lord nema grob tako veličanstven kao onaj kome zastava postane pokrov.
