Albert Ajnštajn, jedan od najvećih umova svih vremena, naučnik i genijalac koji je svojim radom zauvek zadužio ceo svet, bio je poprilično svojeglav učenik!
Albert Ajnštajn voleo je da sanjari i odluta mislima tokom nastave a bio je i zaboravan pa je često ignorisao svoje školske obaveze. Zbog toga bi ga i danas mnogi nazvali lošim učenikom. Neki predmeti su mu se jednostavno sviđali više od ostalih pa je njima posvećivao pažnju, dok je druge zanemarivao.
Kada je odrastao i postao roditelj, zastupao je stav da deci treba pružiti slobodu da otkriju šta ih zanima. Svoje sinove Hansa Alberta i Eduarda (kojeg je zvao Tete), podsticao je da razvijaju interesovanja koja nisu vezani uz školu. Nakon razvoda od supruge Mileve, Ajnštajn je ostao da živi u Berlinu, a njegovi sinovi živeli su s majkom na relaciji Beč – Cirih.
U pismu koje je 1915. godine poslao tada 11-godišnjem Hansu Albertu, savetuje mu da se drži sviranja klavira i stolarstva koje je mališan voleo jer je to za njega “čak bolje i od škole“.
Za razliku od mnogih koji to ni danas ne shvataju, Ajnštajn je znao da ne postoje loši učenici. To je samo loš naziv za decu i mlade koji nisu dobili priliku da razviju specifična interesovanja nego su pokušali da ih ukalupe u postojeće nastavne programe i propisane aktivnosti.
U nastavku pročitajte pismo u kojem veliki naučnik otkriva kako deca mogu najviše da nauče.
Moj dragi Alberte,
juče sam primio tvoje pismo i bio sam vrlo srećan zbog toga. Već sam se plašio da mi više uopšte nećeš pisati. Kada sam bio u Cirihu, rekao si mi da ti je čudno kada tamo dođem. Zbog toga mislim da bi bilo bolje da se nalazimo na nekom drugom mestu gde nas niko neće ometati.
Bez obzira na sve, moliću te da svaku godinu provedemo ceo mesec zajedno kako bi video da imaš oca kom si drag i koji te voli. Od mene možeš da naučiš mnogo dobrog, nešto što ti drugi ne mogu lako ponuditi. Ono što sam postigao napornim radom nije samo za strance nego posebno za vas, moje dečake. Ovih dana završio sam jedan od najlepših radova u svom životu i kada budeš veći pričaću ti o tome.
Drago mi je da čujem da uživaš u sviranju klavira. Prema mom mišljenju, klavir i stolarstvo najbolje su stvari za dečaka tvojih godina, čak i bolje od škole. To su stvari koje mladoj osobi poput tebe sjajno odgovaraju.
Sviraj ono što se tebi sviđa, čak i ako ti profesori ne daju da vežbaš to. Tako ćeš najviše naučiti, uživajući u tome što radiš do te mere da ni ne primećuješ da je vreme prošlo. Ja sam ponekad toliko zaokupljen poslom da zaboravim na svoj podnevni obrok.
Šaljem poljubac tebi i Teteu,
Tata.
Pozdravi za Mamu.
