Program Obrenovića je bio stvaranje Sjedinjenih srpskih država. To je ideja još od knjaza Miloša. Iako bi Srbija u oba svetska rata verovatno bila na strani Centralnih sila, danas bi se, baš kao i saveznici Nemačke, na primer Hrvatska, osećala da je ipak, istorijski pobednik. U ovom slučaju, od Jugoslavije ne bi bilo ništa, ili bi ona bila veoma malo verovatna.
Poslednji kraljevski par iz dinastije Obrenović, kralj Aleksandar i kraljica Draga, ubijeni su pre 110 godina za vreme događaja koji je danas poznat kao „Majski prevrat”. Sa dolaskom Karađorđevića na vlast, Srbija je načinila ogroman zaokret u spoljnoj politici, odvojila se od germanskog bloka, približila Rusiji, a sa protokom vremena počele su da se pojavljuju i danas dobro poznate ideje o ujedinjenju svih južnoslovenskih naroda koje su posle Prvog svetskog rata rezultirale stvaranjem Jugoslavije.
U ovoj državi, u ovom ili onom sastavu, uređenju i na manjoj ili većoj teritoriji, građani Srbije su ostali sve do konačnog razlaza sa Crnom Gorom 2006. godine.
Kako bi Srbija izgledala danas da poslednji Obrenović nije bio poslednji? Šta bi bilo da se Majski prevrat nije desio? Na kojoj strani bi Srbija bila u Prvom i Drugom svetskom ratu? Da li bi bila stvorena Jugoslavija?
Na ova i još neka pitanja probali smo da dobijemo odgovor i tako stvorimo priču o jednoj „alternativnoj” Srbiji.
– Milan Obrenović vezao je Tajnom konvencijom iz 1881. i svojim praktičnim diplomatskim potezima Srbiju za Trojni savez – Austro-Ugarsku, Nemačku i Italiju. Srbija je, tako, za vreme njegove vladavine i tokom najvećeg dela vladavine njegovog sina Aleksandra, poslednjeg Obrenovića bila deo germanskog bloka velikih sila. To se kod nas retko pominje, zbog onoga što se dešavalo u Prvom i Drugom svetskom ratu – objašnjava za portal Dnevno dr Miloš Ković, istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Po ovom „scenariju” Srbija bi u Prvom, a kao i ostale saveznice Nemačke, verovatno i u Drugom svetskom ratu bila na strani Centralnih sila. Bila bi, naravno, poražena, ponižena, a možda bi čak izgubila i deo teritorije. Ipak, postojala bi i mogućnost, da bi Obrenovići, slično kao što su učinili Rumuni i Italijani, usred rata, prešli na stranu Antante, koja bi im ponudila više od Trojnog saveza, smatra Ković.
– Danas bi Srbija, baš kao i saveznici Nemačke iz dva svetska rata, recimo Hrvatska, možda osećala da je ipak, istorijski pobednik – ističe on.
U ovom slučaju, od Jugoslavije ne bi bilo ništa, ili bi ona bila veoma malo verovatna.
Sličnog je mišljenja i Slobodan Jakovljević, potomak Obrenovića. U ekskluzivnom razgovoru za portal Dnevno, on kaže da je siguran da bi Srbija danas bila mnogo veća, kao i da njegovi preci nikada ne bi stvorili Jugoslaviju.
– Program Obrenovića je bio stvaranje Sjedinjenih srpskih država. To je ideja još od knjaza Miloša – srpske države, pa Balkanska unija, pa Evropska unija – kaže Slobodan Jakovljević.
Sa druge strane, dinastija Karađorđević uvek je blagonaklono gledala na stvaranje zajedničke države svih Južnih Slovena. Njihov san započet je stvaranjem kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. a završen osnivanjem „prve” Jugoslavije 1929. godine.
Sa nekim izuzetcima, ova država se od samog početka suočavala sa velikim problemima, a Srbija je u javnosti ostala upamćena kao republika kojoj je najviše bilo stalo do očuvanja Jugoslavije.
– Godine 1919. Žorž Klemensko nas je molio da stvorimo Srbiju, a posle da se ujedinimo sa kim želimo. I drugi su nam govorili da nas ostali ne vole i neće, ali niko nije slušao – tvrdi današnji potomak Obrenovića.
Ipak, istorija je mogla da krene i drugim tokom. Dr Miloš Ković smatra da je jugoslovenstvo prvi procvat doživelo upravo u vreme Mihaila Obrenovića. Gde bi danas Srbija bila, dosta bi zavisilo i od toga da li bi Aleksandra Obrenović prestao da nameće svoju volju i dozvoli demokratizaciju društva.
– U tom slučaju on bi, kao i Petar Karađorđević, poštovao zakone i volju građana, koja se izražavala na izborima. I tada bi radikali vodili politiku zemlje, Austro-Ugarska bi pojačavala pritisak na Srbiju, i stvari bi tekle sličnim tokom kojim su tekle i u realnoj istoriji – objašnjava dr Ković.
Ovako ili onako, možda bismo danas živeli u nekoj drugoj, srećnijoj Srbiji. A možda bismo i mi bili drugačiji. Ipak, ovo ne možemo znati sigurno. Stvari su mogle da krenu i potpuno drugim tokom, pa bismo završili opet ovde gde jesmo.
Kao što znamo, istorija nema kraja! Ovo što se danas događa, nije poslednja reč istorije, zaključuje dr Ković.
Zato je ovo i bila priča o „alternativnoj” Srbiji.
