Ako kažete da večeras idete "do čaršije" neko će vas verovatno i razumeti, ali kuda ste se uputili ako idete "na čair"? I ko vas to prati kada sa vama ide i "dost"? Još kažite da ćete usput svratiti do "džambasina" i nikome najverovatnije neće biti ništa jasno!
Jezik je živa tvorevina svakog naroda i stalno se menja. Neke reči ulaze u upotrebu, druge izlaze, a ima i onih koje posle nekog vremena postanu potpuno zaboravljene.
Ovo su neke od tih reči:
džambasin (džambas) – trgovac, prodavac
cubok – iznutrica
čair – polje, livada
ćutuk – glupak, budala
doksat – prostor u kući ili u dvorištu predviđen za odmaranje
izvanljudnik – nečovek, čovek bez ljudskosti
dost – prijatelj, a odatle je dostluk – prijateljstvo
jara – velika vrućina ako se odnosi na vremenske uslove, ali može da znači i povišenu temperaturu tela, groznicu
čaršija – centar grada, područje u kome se obavlja većina privrednih aktivnosti
fukara – sirotinja, beskućnici
ič (negde i hič) – ništa, nimalo
makanja – malo, sićušno dete, sitno “poput makova zrna”
lipcal – uginuo, obično se odnosi na životinju. Odatle je nastala reč “lipsao” sa istim značenjem
matrona – starija gospođa
neknja – prekjuče
oknuti – viknuti, dozvati nekoga
sehiriti – uživati, gledati nešto sa uživanjem
rezilak – sramota, stid, a odatle “reziliti” – brukati se, sramotiti
A sad da “prevedemo” rečenicu sa početka ovog teksta. Dakle – Idete do livade sa prijateljem, a usput ćete svratiti do trgovca 
