Ljubavne priče o parovima koji su verovali u večnu ljubav, čak i kada je ceo svet bio protiv njih, i dalje nas inspirišu, a često nas i rastuže. Ono što je dobro jeste da one uopšte postoje, jer nam na taj način pokazuju da je prava ljubav jača od bilo čega na svetu. To su ljubavne priče o kojima potajno mnogi maštaju, ali se naravno i nadaju da će njihova priča biti sa srećnim završetkom...
Mit o večnoj ljubavi se provlačio kroz vekove i uglavnom je imao tragičan završetak. Ipak, to nikada nije pokolebalo verovanje u srećan kraj, a sledećih deset ljubavnih priča i dalje služe kao primer i večita inspiracija nepopravljivim romanticima.
Paris i Helena Trojanska
Prema grčkoj mitologiji, ljubav između Parisa i Helene izazvala je pad Troje. Priča počinje kada je trojanski princ Paris bio izabran da odluči koja je od tri boginje – Hera, Atina i Afrodita – najpravednija. Nakon što je izabrao Afroditu, ona mu je za uzvrat obećala najlepšu ženu na svetu. Lepša od svih bila je Helena, ćerka Zevsa i Lede, žena kralja Sparte – Menelaja.
Kada je trojanski princ jednom prilikom došao na spartanski dvor, Menelaj ga je gostio nedelju dana, pre nego što je otišao na Krit na sahranu svoga oca. Za vreme Menelajevog odsustva, zahvaljujući boginji Afroditi, Helena se zaljubila u Parisa.
Helena i Paris su pobegli u Troju i tamo se venčali. Njeno bekstvo je izazvalo rat između Grka i Trojanaca koji je trajao deset godina. Paris je smrtno ranjen pred kraj rata, kada je Helena odlučila da se vrati mužu.
Orfej i Euridika
Orfej je bio mitski pevač i pesnik. Prema mitu, kada bi on zasvirao, čak ni priroda nije ostajala ravnodušna: drveće bi se povijalo prema njemu, ribe bi iskakale iz mora da ga bolje čuju, a šumske životinje bi mu bez straha prilazile.
Takođe, Orfej je poznat i po velikoj ljubavi koju je osećao prema svojoj ženi. Kada je Euridika preminula od ujeda zmije, odlučio je da siđe u podzemni svet ne bi li uspeo da je vrati. Zvuk njegove lire kao da je začarao stanovnike podzemlja: Kerber je postao umiljato kuče, Haron je zaustavio svoj čamac, Sizif je seo na svoj kamen, Tantal na kratko nije osetio glad ni žeđ. Njegova tužna pesma dotakla je čak i hladna srca Hada i Persefone. Dozvolili su mu da Euridikinu dušu izvede na svetlost dana i tako je oživi, ali pod uslovom da se nijednom ne okrene za njom pre nego što izađu.
Zbunjen i pod pritiskom, ne prepoznajući Euridiku, čije je kretanje osetio iza sebe, ipak se okrenuo i tako drugi i poslednji put izgubio svoju voljenu. Nakon toga sedam dana je gladovao, sedam meseci neprestano plakao, a zatim je tri godine proveo u samoći.
Kleopatra i Marko Antonije
Ljubav između kraljice Egipta Kleopatre i rimskog državnika i vojskovođe Marka Antonija ostala je upamćena u istoriji po tragičnom završetku koji je zadesio ovaj nesrećan par – oboje su se ubili.
Nakon vojnog poraza u bici kod Akcijuma koji je Marko Antonije pretrpeo od Cezarovog nećaka Oktavijana, Kleopatra se našla u nemilosti novog Rimskog vladara koji nije bio zainteresovan za ženske čari kraljice Egipta.
Oktavijan je najverovatnije hteo da je odvede u Rim i tamo je paradira ulicama grada kao ratni trofej. Antonijo je dočuo da je Kleopatra izvršila samoubistvo pa je mačem hteo sebi da prekrati život. Smrtno ranjenom rekli su mu da se Kleopatra nije ubila i odneli ga do mauzoleja gde se Kleopatra zabarikadirala. Tamo je umro u njenim rukama.
Ne želeći da prođe kroz poniženja koja je za nju spremao Oktavio, Kleopatra je izvršila samoubistvo, kako legenda kaže, pustivši kobru da je ujede.
Tristan i Izolda
Priča o Tristanu i Izoldi je stara keltska priča o tragičnoj ljubavi dvoje mladih. Iako je nastala dosta ranije među Keltima, ova legenda tek od srednjeg veka dobija na važnosti, naročito u Francuskoj i to u više verzija, od kojih je najpoznatiju napisao Toma Dangleter oko 1180 god. U moderno doba ovu verziju je uveo Žozef Bedije 1900 god. Priču “Tristan i Izolda” je takođe obradio i Gotfrid fon Strazbur, na osnovu koje je Rihard Vagner napisao čuvenu istoimenu operu, Tristan i Izolda, piše Historylists.org
Glavni junaci ove legende su tragični vitez Tristan, sestrić kralja Marka od Kornvola (u Britaniji), i princeza Izolda, ćerka istoimene irske kraljice. Tristanov zadatak bio je da doprati Izoldu svom ujaku za koga je bila obećana, ali greškom, u putu, oboje su uzeli ljubavni napitak. Zbog svoje ljubavi prema Izoldi, Tristan je prekršio zavet na odanost stricu. Ljubavna afera je trajala sve dok njegov stric nije otkrio šta mu se radi “iza leđa”.
Zaljubljeni par uspeo je da izbegne smrt, međutim Izolda je bila primorana da se vrati suprugu, dok je Tristan napustio Kornvol i oženio drugu ženu. Međutim, kada je jednom prilikom smrtno ranjen otrovnim kopljen Tristan je tražio da mu se njegova prava ljubav vrati. Bio je uveren da Izolda neće doći i zbog toga umire od očaja, dok lepa Izolda umire od tuge kada pronalazi čoveka njenog života mrtvog.
Lanselot i Ginevra
Priča o ljubavnom trouglu u kome su se našli kralj Artur, Sir Lanselot i Ginevra, poznata je koliko i sama legenda o kralju Arturu. Ipak, kako to obično biva, umesto na večnu ljubav bili su osuđeni na večnu samoću.
Kralj Artur – legendarni kralj, Lanselot – najbolji vitez, Gvinevra – najlepša žena Britanije. Međusobno isprepletene sudbine ovih ljudi na kraju su uzrokovale bitku kod Kamlana, smrt svih aktera i propast divnog i pravednog Arturovog carstva. Jedan od inicijatora bitke koja predstavlja istorijski događaj jeste upravo vitez Lanselot, najbolji i najblistaviji vitez koga je Artur ikada imao.
Najpoznatija verzija priče govori da je on bio smrtno zaljubljen u prelepu kraljevu ženu – Gvinevra, ali i ona u njega. Artur se dugo pravio da ne vidi šta se dešava između njih, ali je na kraju objavio rat Lanselotu. Dokaze o neverstvu lično mu je dostavio njegov nepriznat sin Morded. Lanselot nije želeo da se bori protiv svog kralja, zbog toga je teška srca bio primoran da ostavi Gvinevra i ode u Francusku.
Romeo i Julija
Verovatno najpoznatija priča ikad predstavlja sinonim za tragičnu ljubav. Otac i majka želli su da udaju Juliju za Parisa, uglednog, mladog i bogatog plemića. Zbog večne ljubavi na koju se zavetovala Romeu – ona je izabrala smrt, a ne udaju za Parisa.
Monah Lavrentije je želeo da spreči tragediju, dao je Juliji napitak koji bi trebalo da je uspava, a Romeu je poslao poruku da je ona zapravo živa. Svi su pomislili da je Julija mrtva i sahranjuju je. Međutim, glasnik koga je poslao Lavrentije nije stigao na vreme do Romea. On odlazi u grobnicu Kapuletija i misleći da mu život bez Julije više nema smisla, ispija otrov i umire. Neposredno nakon toga Julija se budi i, videvši da joj se muž ubio, uzima bodež i oduzima sebi život.
Nakon tragedije, u grobnicu dolaze ostali članovi obe porodice. Nad mrtvim telima njihove dece oni se mire jer shvataju da je uzrok tome nerazumna mržnja koja je nametnula granice istinskoj i čistoj ljubavi i time donela svima veliku nesreću.
Šah Džahan i Mumtaz Mahal
Njihova imena su u velikoj meri nepoznata ljudima sa Zapada, ali ova neverovatna ljubav napravila je spomenik poznat u celom svenu – Tadž Mahal. Šah Džahan i Mumtaz Mahal su kraljevski par koji je imao neverovatan brak sve dok Mumtaz nije preminula dok je rađala 14. dete. Pošto je ostao bez svoje voljene žene Šah Džahan je pao u duboku depresiju, smrt njegove najveće ljubavi pogodila ga je i psihički i fizički.
Međutim, upravo ta tuga predstavljala je inspiraciju da se izgradi jedan on najvećih arhitektonskih “čuda”. U njenu čast izgrađen je mauzolej kakav svet do tada nije video. Tako je nastala jedna od najlepših građevina na svetu – Tadž Mahal.
Napoleon i Žozefina
Prvobitno sklopljen kao brak iz koristi, kasnije je prerastao u strasnu i ogromnu ljubav.
Žozefina je bila šest godina starija od Napoleona, udovica dvoje dece. Nažalost, Napoleonu nije mogla da podari naslednika, pa su se razišli, iako su do kraja života iskreno voleli jedno drugo, što svedoče i njegove poslednje reči: “Francuska, vojska, šef vojske, Žozefina!”
Aleksandar Obrenović i Draga Mašin
Čini se da je ljubav između Aleksandra Obrenovića i i Drage Mašin bila jača od svega. Ljubavni odnos između mladog kralja i 12 godina starije udovice izazvao je bes u zemlji. Međutim, to nije moglo da ih zaustavi da postanu muž i žena i obećaju se na večnu ljubav.
Situacija se vidno pogoršala nakon skandala o lažnoj trudnoći, što je ozbiljno prodrmalo međunarodni ugled zemlje i razbesnelo grupu vojnih oficira koji su ubrzo počeli da kuju zaveru protiv kraljevskog para – poslednji kralj iz dinastije Obrenović je, zajedno sa svojom suprugom ubijen u Majskom prevratu 1903. godine.
KRAJ DINASTIJE OBRENOVIĆ: Evo šta se ZAPRAVO DOGODILO u noći Majskog prevrata
Boni i Klajd
Čuveni kriminalni tandem Boni Parker i Klajd Barou su verovatno najpoznatiji romansirani par u američkoj istoriji. Ubijali su, kidnapovali, krali, pljačkali i dugo vremena uspešno bežali od policije.
Prema predanju, Boni i Klajd su se upoznali u januaru 1930. godine u kući zajedničkog prijatelja. Prema rečima očevidaca, svideli su se jedno drugom istog trenutka. Njihova dela su bila početak koncepta “Državnog neprijatelja broj jedan u SAD” od 1931-1335. godine. Opljačkali su oko 12 banaka, a ubijeni su u zasedi policije u Luizijani.
