Kada se priča o nacističkim zločinima, u prvi plan izlaze legende o brutalnim oficirima SS-a, ali tek ponegde se spomene ime neke nacistkinje. Mnogi će reći da je to potpuno nepravedno zato što su i žene pokazale da su jednako brutalne kao i njihove muške kolege.
Maria Mandel bila je SS-ovka rodom iz Austrije, a u zloglasnom logoru smrti Aušvicu bila je odgovorna za smrti oko pola miliona zatvorenika!
Bila je rodom iz Austrije, a nakon pripajanja te zemlje Nemačkoj, ona se preselila u Minhen, gde je počela da radi kao čuvar u koncentracionom logoru kod Lihtenburga 1938. godine. Tamo je radila sa još pedesetak SS-ovki, a uskoro je prebačena u veći logor – Ravensbirk u blizini Berlina, 15. maja 1939. godine.
Nadređene je impresionirala toliko, da su uskoro počeli da je nagovaraju da se pridruži nacističkoj stranci kako bi zvanično mogli da je unaprede.
Prijateljica “hijene Aušvica”
U martu 1941. godine Maria Mandl se pridružila nacistima, a samo godinu dana kasnije je postala zapovednica logora. Nadgledala je izvršavanje zadataka i određivala kazne neposlušnim zatvorenicima.
Godinu dana nakon pridruživanja nacistima, Maria je raspoređena u Aušvic, gde je njena okrutnost dobila novu dimenziju. Iznad nje je bio samo Rudolf Hes kao zapovednik logora, a Mandelova je kontrolisala sve zatvorenice, i to ne samo u Aušvicu već i u okolnim logorima.
Posebno prijateljstvo je razvila sa Irmom Gres – “hijenom Aušvica“, jednom od najsurovijih stražarki logora smrti. Nju je čak i unapredila i stavila na čelo kampa za Mađarice.
Svedoci su pričali kako je Maria često nemo stajala na vratima logora i posmatrala zatvorenice kako prolaze. Ako bi neka samo okrenula glavu, ili uzvratila pogled, napustila bi kolonu, a zatim bi nestala bez traga.
Više o Irmi Gres, “hijeni Aušvica” možete pročitati KLIKOM OVDE!
“Zver” u suknji
Mandelova je ubrzo dobila nadimak “zver” među zatvorenicima zbog svoje neverovatne okrutnosti. Proveravala je popise zarobljenika i lično je i poslala oko pola miliona žene i dece u smrt u gasne komore.
Po njenim naređenjima je osnovan Ženski orkestar Aušvica, gde su devojke prisilno svirale instrumente kako bi bile pošteđene teškog rada. Morale su da muziciraju u svim prilikama.
– Žene su posle iscrpljujućeg rada morale da marširaju u ritmu muzike, koja je pratila gotovo sve prilike u logoru. Obraćanje zapovednika, pa čak i vešanja zatvorenika – opisala je preživela iz Aušvica, Lusija Adelsberger.
“Omiljena Hitlerova devojka”
Zbog svih ovih “uspeha” Mandelova je nagrađena vojnim odlikovanjem. Krajem 1944. godine je prebačena u Dahau, a uskoro su i Aušvic i Dahau oslobođeni.
Marija je pobegla u rodni kraj sredinom 1945. godine, gde su je uhvatili američki vojnici. U oktobru 1946. godine su je izručili vlastima Narodne republike Poljske gde je čekalo suđenje. U Krakovu je nakon kraćeg suđenja osuđena na vešanje.
Stanislava Račvalova, jedna od preživelih iz Aušvica, bila je u ćeliji odmah do Marijine, pa je prevodila njene razgovore sa čuvarima. Kasnije je pričala da je tražila oprost pre samog vešanja.
Obešena je 24. januara 1948. godine, a sahranjena je u neoznačen grob.
