Pre interneta i pornografskih sajtova ljudi su odlazili u hramove ljubavi kako bi dobili svoju dozu seksa. Bordeli, mesta za uživanje ili hramovi prostitucije možda nisu imali veb kamere i godišnju pretplatu, ali svakako spadaju u mesta izuzetnih seksualno-sakralnih odlika.
Većina ovih drevnih hramova postoje i danas i zapravo se može posetiti!
Vila Jovis, Kapri – Italija
Vila Jovis osmišljena je kako bi odgovorila na seksualne potrebe rimskog imperatora Tiberija. Pred kraj svoje vladavine sagradio je 12 raskošnih vila na jugu Italije, a vila Jovis bila je koncipirana isljučivo za uživanje.
Navodno je ova vila bila mesto desetogodišnjeg orgijanja najlepših i najmlađih Tiberijevih podanika.
Tiberijevi savremenici osuđivali su imperatora zbog njegovog raspusnog života, a vila Jovis tačno je odražavala reputaciju Tiberija kao “nevaljalog momka”.
Zlatna kuća – Italija
Nakon što je Neron spalio Rim, jedan deo večnog grada izgradio je samo za sebe. U pitanju je ogromno zdanje od 300 soba na Palatinu. Ova ogromna vila bila je obložena listićima zlata otud i naziv Zlatna vila.
Vila je bila projektovana da odgovori na potrebe organizovanja masovnih orgija za tadašnju rimsku aristokratiju. Plafon u centralnoj sobi se otvarao i iz njega su padale ružine latice. Po jednoj priči bilo ih je toliko da se jedan od gostiju ugušio.
Hram Šočipili – Meksiko
Španski konkvistadori bili su šokirani kada su u otkrili hram posvećen bogu Šočipili, inače zaštitniku homoseksualaca i homeseksualnih prostitutki. Astečko sveštenstvo je bilo strogo kada se radi o homoseksualnim odnosima. U svetovnom životu istopolni odnosi bili su strogo zabranjeni, ali su zato sveštenici te stroge norme kompenzovali za vreme sakralnih obreda.
Sve svoje potrebe, Asteci su podmirivali u hramu posvećenom Šočipiliju. Poznato je i da su sveštenici birali najlepše dečake, oblačili im suknje, a zatim ih odvodili u hram boga Šočipilija.
“Princ cveća” kako su ga još zvali, bio je i Bog plodnosti i narkotika. Šočipili je često predstavljan u sedećem položaju sa orgazmičkim izrazom lica dok sedi na vrhu halucinogene pečurke. Njegov hram je potpuno razrušen i ništa od njega nije ostalo sem mnogobrojnih statua.
Kajuraho – Indija
Kajuraho je naselje u oblasti Čatarpur, u indijskoj državi Madja Pradeš, oko 620 kilometara jugoistočno od Delhija, na nadmorskoj visini od 283 metra. Posvećen je plodnosti, a vezuje se za veliko venčanje bogova Šive i Parvati.
Ceo kompleks ukrašen je scenama tog mitskog venčanja a 10 odsto ovih skulptura predstavlja intenzivne scene seksa između muškog i ženskog principa.
Kada su britanski kolonisti otkrili ovaj hram nisu bili spremni za ono što su videli tako da su kući poslali cenzurisane skice ovog hrama.
Hramovi Balbeka – Liban
“Sveta prostitucija” bila je široko rasprostranjena na bliskom istoku. U Vavilonu, Asiriji i Persiji postojala je interesantna “opcija” za mlade devojke.
One su mogle da donesu važnu životnu odluku i promene dosta determinisan životni put. Naime, ako im se ne bi svideo mladoženja ili ukoliko bi htele da pobegnu iz siromaštva, mogle su da žrtvuju svoju nevinost u hramu boginje Ištar.
Veliki broj mladih devojaka odlučivao se za sveštenički poziv u takvim hramovima. Za uzvrat dobile bi obrazovanje, političku karijeru i poziciju da mogu da biraju seksualne partnere.
Hramovi Balbeka bili su poslednji ostatak drevne civilizacija sve do pojave Vizantije koja je prekinula ovu tradiciju.
Lupanar, Pompeja – Italija
Rimsko carstvo je bilo prepuno bordela. Rimski legionari nisu se ženili sve do penzije tako da je postojala potreba za ozbiljnim i uređenim sistemom prostitucije.
Erupcija vulkana je “konzervirala” veći deo Pompeje tako da danas imamo svedočanstva o široko rasprostranjenom lancu javnih kuća. Sačuvane su kako oznake na samim objektima, tako i autentični detalji unutar javnih kuća.
Jedno od neverovatnih činjenica jeste da su kreveti u javnim kućama bili od kamena i samim tim izuzetno neudobni, ali i praktični za čišćenje.
Najočuvanija javna kuća iz tog vremena je Lupanar.
Hramovna prostitucija u Tanjoreu – Indija
Danas u istočnoj indijskoj državi Orisi postoje takozvane devadasije (božija sluškinja). Devadasije su kurtizane i plesačice.
Siromašne porodice daju hramovima lepu žensku decu od 8 do 16 godina. Deca se kao mala uvode u svet u kome žive i rade kao kurtizane, a zauzvrat dobijaju obrazovanje. Kada odrastu imaju status jogija i mogu biti veoma uticajna i bogata.
Najlepša devojka bi obično bila i najskuplja tako da je za njen “ples” mogao da plati samo kralj.
Danas je njihov broj znatno smanjen, ali sakralna prostitucija u Indiji još uvek postoji i pored borbe Human rights watch-a da se deca izuzmu iz ovog običaja.
