Godinama je neprikosnoveno vladao Čileom, ali jedna pljačka bila je kap koja je prelila čašu
Bio je mart 1981. godine i alarm je privukao pažnju policije. Došli su i proverili trezor u banci, videli su da su vrata odškrinuta, ali je sve bilo na svom mestu.
Zaključali su sve brave i otišli s mesta zločina uvereni da je bio samo lažni alarm. Sledećeg jutra su otkrili da je nestalo više od milion dolara i da čuvara i jednog blagajnika nema nigde.
Opljačkana je banka koja je sarađivala s najvećim rudnikom bakra na svetu u blizini Čukikamate u severnom Čileu. Usledila je opsežna potraga koja je potrajala čak tri meseca sve do početka juna kada je čileanski režim otkrio raskomadana tela osumnjičenog čuvara Guillerma Martineza i blagajnika Sergija Janeza.
Pronašli su ih u bespućima pustinje Atakame, a državni službenici krivili su korumpiranu tajnu policiju i obećavali su pravdu. Međutim, čak i ti službenici su lagali kako bi zaštitili pljačku kojoj je cilj bio obogatiti tajnu policiju.
Ubistva uobičajena pojava
U to vreme su otmice, izmišljanja optužnica i ubistva bila potpuno uobičajena pojava u Čileu pod vlašću Augusta Pinoea. Njihova tajna policija DINA redovno je hvatala i ubijala moguće neprijatelje, a Amerikanci su okretali glavu. Na kraju krajeva, CIA je Pinočea i dovela na vlast.
Takav stav se tek donekle promenio kada je u Vašingtonu odjeknula eksplozija automobila bombe. Meta je bio čileanski disident Orlando Letelier. Tek tada su američke vlasti tražile od Pinočea da se suzdrži od takvih ubistava. DINA je na kraju i ugašena, ali obaveštajni aparat je ostao na mestu. Do vremena te spomenute pljačke, ulice Čilea bile su prepune grubijana na platnoj listi vlasti.
Pustinja bez prašine
Čak i oko pljačke su se vrtele razne informacije i dezinformacije. Vlasti su pričale da su Eduardo Villanueva i pukovnik Gabriel Hernandez osmislili pljačku i smestili zaposlenima banke. Na kraju su ubili čuvara i blagajnika kako bi skrili svoje tragove.
Istražitelj, pukovnik Huan Delmas, uskoro je pronađen mrtav. Službena istraga utvrdila je da je reč o samoubistvu, ali retki su prihvatili takvo objašnjenje događaja. Osim što policijski uviđaj nije otkrio metke, automobil s Degasovim telom pronađen je u pustinji i to bez tragova prašine.
Pinočeov režim već je ranije bio poznat po okrutnostima koje bi kasnije prikrivali i govorili da samo žele održavati red i mir. Početkom sedamdesetih su mučili šefa rudnika bakra Davida Silbermana kako bi otkrili gde je nestalo 13 miliona dolara.
Ozi piše da je najverojatnije neki Pinočeov poslušnik ukrao taj novac, a Silberman je ubijen kako bi se pljačka novca prikrila.
Smrt streljanjem
Nedugo nakon pljačke, izlazilo je sve više informacija u javnost. Čak i optuženi Hernandez je rekao u razgovoru za lokalne medije da mu pokušavaju smestiti pljačku i ubistva. Rekao je da je on samo slušao naredbe. Istovremeno je čileanska poljoprivreda prolazila kroz tešku recesiju i svima je bilo sve teže živeti.
Opšta nestašica novca u državi navela je najviše niveo sigurnosnog aparata na pljačku banke kako bi nastavili živeti u luksuzu na koji su navikli. Krajem 1982. godine su Hernandez i Villanueva izvedeni pred streljački vod, ali već je bila prihvaćena činjenica da su oni ubijeni kako bi se sakrila veća zavera.
Nekoliko godina nakon toga je i Pinoče izgubio vlast, a u godinama nakon njegovog odlaska s vlasti pronađeno je gotovo 30 miliona dolara preko više od 120 tajnih računa koji su pripadali nekadašnjem čileanskom diktatoru.
