U sumrak carske Rusije rodila se jedna od ljubavi koje menjaju svet.
Od romana “Doktor Živago” pisca Borisa Pasternaka, nijedno umetničko delo nije na takav način uzburkalo i podelilo rusku, ali i svetsku javnost, poput filma Alekseja Učitelja “Matilda”.
Film o kojem se govori kao potencijalnom ruskom kandidatu za Oskara publiku već mesecima drže u stanju neizvesnosti. Od Njujork tajmsa preko Bi-Bi-Sija do srpskih medija. Nalik ruskom “Titaniku”, melodrami o strastvenoj, ali nesrećnoj ljubavi poslednjeg ruskog imperatora Nikolaja Drugog i prve dame moskovskog baleta Matilde Kšesinske, čiji su koraci utrli put ka osnivanju Boljšoj teatra, predviđa se epski uspeh na bioskopskim blagajnama širom sveta, a kontroverze koje je prate samo joj idu u prilog.
“Matilda” je kontroverzna istorijska saga, zasnovana na istinitoj priči o ljubavnoj vezi poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Romanova i primabalerine Boljšoj teatra Matilde Kšesinskaje. Ovo je priča o naličju ruskog carskog dvora, poslednjim danima najveće moderne svetske imperije, ali i o baletu, stvaranju čuvenog Boljšoj teatra i ljubavi koja nikada ne umire.
Ostvarenje je podiglo dosta prašine, pa je dozovolu za prikazivanje na matičnoj teritoriji moralo da izda Ministarstvo kulture ruske federacije, a poklonici tekovina ruske carske prošlosti film su dočekali “na nož”.
Film je naime izazvao žestoke kritike jednog broja pravoslavnih vernika i tvrdokornih nacionalista u Rusiji zbog toga što ga smatraju svetogrđem protiv cara, koga Ruska pravoslavna crkva slavi kao sveca, mada se zvanično Crkva distancirala od te polemike.
