Kvalitet kraft piva je na visokom nivou, jer su kraft pivare skoncentrisane na kvalitet sastojaka i tehnici proizvodnje. Ovo pivo nastalo je u Americi pre oko pola veka, međutim tradicija amerčkog načina proizvodnje piva se širi polako i kod nas. Potrošači su zadovoljni i ova grana pivarstva se sve više razvija i na našim prostorima.
Kraf pivo zadržava autentičnost. Mogu se dodavati voće, povrće ili začini u kraft pivo te se tako dobija pivo posebnog i jedinstvenog ukusa.
Domaća radinost je danas sve popularniji vid proizvodnje, što se odražava i na sve veći broj prodavnica kraft piva, a sa domaćom proizvodnjom pivo dobija dodatnu vrednost na kvalitetu.
Poznato je da ako se nešto proizvodi u manjim količinama dobija više na kvalitetu, što pokazuje i primer kraft piva. U ovakvoj proizovodnji se prepoznaje budućnost proizvodnje piva i većeg uživanja prilikom konzumiranja ovkve vrste proizvoda. Na kraju, krajnji konzument je taj koji će odlučiti da li će se pre odlučiti za kraft pivo ili neko industrijsko i svima poznato.
Zablude u proizvodnji piva
Pogrešno je mišljenje da je pivo proizvod hmelja. Pivo je zapravo proizvod ječma, dok se hmelj dodaje u vidu začina pirlikom proizvodnje. Kvalitet vode doprinosi kvalitetu, zato je bitno da ona bude kvalitetna jer bitno doprinosi ukusu. Bitno je naglasti da u kraft pivu nema konzervansa.
Pivo u domaćoj izradi
Kraft pivare su primorane da se hmeljom snabdevaju iz inostranstva, jer se on ne proizvodi u dovoljnim količinama u našoj zemlji. U malim pirvaram se proizvode manje količine piva, dok je u industrijskim pogonima proizovde ogromen količine. Kako kvalitet i kvantitet ne mogu da budu jednaki pokazuje primer kraft piva, koji se prozovodi u manjim količinama i znatno je kvalitetnije od industrijskog.
Uz operaturu za grejanje vode, gasa pivo se kuva u sud za kuvanje. U posebnom sudu pivo se hladi. Ukomljavanje piva je prvi proces, gde se pivo na 66 stepeni ukomljava. Pivarski slad ili sladovina tako ispušta skrob koje se zapravo pretvara u šećer.
Od momenta kada pivo krene da ključa, ono se tako kuva u proseku oko sat ipo vremena. Onda se dodaje hmelj sa kojim pivo dobija gorčinu. Sladovina se prebacuje u sud gde se vrši hlađenje, dok hmelj treba da se odvoji od sladovine.
Kada temperatura hladovine bude na 17 stepeni, u smešu se ubacuje kvasac. Takva hladovina sa dodatkom kvasca se ubacuje u fermetore, koji moraju da budu sterlizovani. U njih ne sme nikako da uđe vazduh od spolja. Aerometrima se u danima nakon ubacivanja hladovine u fermetore meri količina zaostalog šećera, ta sladovina se zbog kvasna nakon desetak dana pretvara u pivo koje može da konzumira koje se sipa u flaše ili burad.
Dodatna karbonizacija piva se vrši kada se pivo sipa u neku ambalažu, tu pivo stvara ugljen – dioksid i penu. U zavisnosti od toga kolko dugo pivo odleži, zavisi i njegov kvalitet. Preporuka je da ono odleži i do mesec dana, ako za to postoji mogućnost i uslovi.
