Meri Frederikson svako jutro bude zvona budističkih monaha koja su poziv na meditaciju i molitvu. Rođena u Bostonu u SAD, Meri ovaj ritual proživljava svaki dan poslednjih 15 godina, i nikada ne želi da se vrati kući jer Čeng Mai je njen dom.
–Zaljubila sam se u ovo mesto. U ljude, u hranu, arhitekturu, pejzaž. U sve!– rekla je sedamdesettrogodišnjakinja koja sebe opisuje kao ženu u “poodmakloj penziji” koja je odlučila da se preseli na Tajland nakon posete mlađem bratu i njegovoj ženi. Danas, Meri je ceo dan okupirana onim što penzioneri najviše rade: čitanjem, baštovanstvom, slikanjem i kuvanjem.
Takođe, volontira u lokalnoj pozorišnoj grupi i radi kao promoter jedne onlajn kompaniju.
Čang Mai, grad koji zovu i Ružom severa smatra se srcem kulture i duha Tajlanda. Prelepi hramovi, reke i kafići privukli su ljude željne mire iz celog sveta.
–Ako želite da pronađete mir u penzionerskim danima, Čang Mai je pravi izbor– kaže Stiven Lepodevin, bivši stanovnik Čang Maia, inače Kanađin.
Ljudi dolaze na Tajland, tačnije u Bankon ili na ostrva, ali ovaj grad je poseban jer ima potpuno drugačije sadržaje. A cena života je verovatno jedna od najnižih na svetu.
Portal “International Living” uvrstio je Čang Mai za jedno od najboljih mesta za penzionisanje u 2017. godini, a ponajviše zbog niskih cena zdravstvenih usluga i kvaliteta života, s druge strane.
U ovom gradu živi čak 40 hiljada stranaca, a kažu da ih lako može biti 60 hiljada ako uzmemo u obzir one neregistrovane. I dalje ima najviše penzionisanih Amerikaca, piše International Living.
Tranzicija za američke penzionere nije nimalo teška budući da na Tajlandu slave sve praznike kada i Amerikanci.
–Što više živite u nekoj drugoj zemlji shvatate koliko su Amerikanci posrnuli. U centru Čang Maia možete da iznajmite divan stan za 500-600 dolara u gradu od milion stanovnika koji ima pet modernih tržnih centara i sve što vam je potrebno za život. U Americi za taj novac ne biste mogli ni da priđete centru– kaže Stiven.
Gospođa Meri priznaje da ni posle 15 godina ne želi da napusti Čang Mai.
–I dalje nisam videla sve. Volim lokalce. Njihove osmehe, priče, velikodušnost, osećaj za porodicu. Mogla bih do sutra da nabrajam– zaključila je.
