U poslednje vreme je sve više samoprozvanih kreatora na našoj modnoj sceni, dok retko iza koga stoji školovanje upravo u tom sektoru. Jedna od retkih koja se po ovome izdvaja od konkurencije je Nataša Župac, domaća modna kreatorka koja se školovala u Švedskoj, dok je javnosti u Srbiji najviše poznata po svojim revijalnim nastupima na Serbia Fashion Week-u.

U intervjuu za portal Dnevno.rs mlada kreatorka je govorila o svom poslu, inspiraciji, kao i tome zašto je u poslednje vreme srpska narodna nošnja postala njen zaštitni znak.

  • Zašto ste se odlučili baš za poziv modnog kreatora? Šta vas to pokreće i inspiriše?

Ponekad mislim da to u stvari i nije bilo pitanje odluke, već sam sa tom mišlju rasla od najranijeg detinjstva. Ja sam svoje dane provodila crtajući, praveći odeću za lutke, uz mamu koja je bila krojačica. Inače, moji preci su se bavili krojačkim zanatom, tako da mi je osećaj za modu u genima i bavljenje njom je bio logičan sled stvari.

Inspiraciju pronalazim u svemu, ponekad znam da kažem kako inspiracija pronalazi mene i navodi da kreiram prave stvari u pravo vreme. Inspracija za protekle dve kolekcije, kao i za ovu predstojeću je sećanje na mog dedu, koji je bio najznačajnija osoba mog detinjstva, pa kroz svoj rad želim da uspomena na njega živi.

Pokreće me želja da stvorim nešto što neće biti prolazno, da ostavim traga nematerijalne prirode. Možda to “nešto” najbolje opisuje izreka Vladike Nikolaja Velimirovića: “Ako si bogat samo onim što lopovi mogu ukrasti i moljci pojesti, sa čim ćeš ostati ako lopovi zbilja ukradu, i moljci pojedu?” Želja mi je da oživim srpsku tradiciju, i postavim je na mesto koje zaslužuje, tamo gde ćemo se svi ponositi njome.

  • Kako biste opisali svoj modni pravac i koje odevne komade najviše volite da kreirate? Da li su to haljine, kombinezoni ili pak kupaći kostimi? 

Odevni predmeti koje ja kreiram uglavnom su spoj nečeg klasicnog i avangardnog. Trudim se da jednostavnom i klasičnom kroju, koji je uvek nosiv i primenljiv u svakodnevnici, dodam dozu glamura i avangardnosti, kako bi bili posebni i unikatni.

Venčanice još uvek drže primat u mojim omiljenim kreacijama, jer lepo je biti deo jednog posebnog dana u životu svake žene i učiniti da se ona oseća kao u bajci.

  • Jedan ste od retkih školovanih modnih kreatora u Srbiji. Gde ste završili svoje studije i zašto baš tamo?

Svoje visoko obrazovanje sam započela u Beogradu na studijama za dizajn odeće i tekstila, a nakon toga magistarske studijeza modu sam završila u Šveskoj na Stokholmskom Univerzitetu. To se ispostavilo kao odličan spoj dva različita pogleda na modu – jedan tehničke vizure, a drugi sa aspekta sociološkog fenomena današnjice. Svakako oba su mi vrlo pomogla da pronađem sebe i svoj pravac, da sagledam stvari iz različitih uglova i proširim vidike.

  • Šta smatrate svojim najvećim uspehom do sada?

Moj ostavareni san iz detinjstva je moj najveći uspeh. Kao mala sam maštala da jednog dana ja mogu da stvaram modu, a danas ja svoj san imam u rukama gledajući sopstveni napredak kako svakim danom postaje sve veći i značajniji. Moj uspeh je bez obzira na sve nagrade i materijalne stvari, moja istrajnost uprkost raznim životnim olujama, da kada se okrenem za sobom vidim ono dete od pet godina kako se zadovoljno osmehuje, srećno jer živi svoj željeni život.

  • Šta možemo da očekujemo od vas u narednom periodu?

Ova godina je velika prekretnica u mom radu, jer sam svoju kreativnost, zbog velikog porodičnog gubitka, usmerila ka srpskoj tradiciji i nošnji, kao nečemu što je pomalo zaboravljeno i nepravedno zanemareno, a trebalo bi da znamo i poštujemo kao svoju azbuku.

U septembru me očekuje revija u Milanu na “Mad Mood Milano Fashion Week-u” gde ću se predstaviti sa kolekcijom inspirisanom srpskom narodnom nošnjom sa kraja XIX i početka XX veka. Nošnja po kojoj radim kolekciju pripadala je mom dedi, kome je prethodna kolekcija “Paunovo pero” bila posvećena, ali će i moje naredno stvaralasto biti posvećeno njemu kao znak zahvalnosti.