Ukoliko ste zaplanirali put u Japan, obratite pažnju na semafore. Crveno i žuto svetlo se lako razaznaju, ali će vas tamo umesto zelenog često dočekati – plavo!

Zašto je to tako? Odgovor je – japanski jezik.

Naime, dok u nekim jezicima postoje različite reči za svetlu i tamnoplavu boju, u nekima se za nekoliko boja koristi jedna reč. Takav je slučaj i sa japanskim, odnosno, starojapanskim jezikom – reč ao koristi se i za plavu i za zelenu boju. Zato se neretko desi da na semaforu čekate plavo kako biste nastavili sa slobodnim kretanjem.

U modernom japanskom ao se i dalje koristi za plavo, dok se za zelenu kaže midori, ali “šteta” je već učinjena i saobraćajna signalizacija zbog toga “pati”.

Čak se i zvanično navodi da pešaci i vozila treba da krenu na “ao”, dok u literaturi piše “midori”.

Bečka konvencija o saobraćajnoj signalizaciji napisana je 1968. godine i od tada ju je potpisalo mnogo zemalja kako bi se signalizacija standardizovala ali, pogađate, Japan nije među zemljama potpisnicama.

Od 1973. godine, doduše, Japanska vlada je usvojila dekret kojim se odlučuje da svetlo na semaforu treba da bude zeleno, ali najplavlja moguća nijansa zelene boje, tako da se i dalje može kvalifikovati kao “ao”, ali da istovremeno bude dovoljno zeleno da se turisti ne bi zbunjivali.

Kako navodi Atlas Obscura, budući vozači u Japanu prolaze i oftalmološke testove na kojima se utvrđuje da li razaznaju crvenu, žutu i PLAVU boju, a ne zelenu.