"Nisam verovala šta mi se dešava!"

 

Nikad mi nije bilo jasno zašto me ljudi gledaju kao budalu kad kažem da muško-žensko prijateljstvo i te kako postoji!

Kad mi neko kaže da sumnja u postojanje muško-ženskog prijateljstva najpre pomislim da je reč o osobi koja ne veruje u prijateljstvo u globalu.

Zašto bi se to prijateljstvo imalo razlikovalo od žensko-ženskog ili muško-muškog? Zašto Aleksandra i Milan ne mogu da budu podjednako dobri prijatelji poput Aleksandre i Nevene ili Milana i Stefana?

To što smo suprotnog pola i što imamo drugačije organe za razmnožavanje ne znači da nam je prijateljstvo zabranjeno! Ako ćemo tako da razdvajamo i biramo osobe da li to znači da ćemo početi da branimo brinetama da se druže sa plavušama ili visokim muškarcima da se druže sa niskima? Možda ni heteroseksualci ne bi trebalo da se druže sa istopolnim homoseksualnim osobama?

Ipak…

Do skoro sam verovala da je Filip moj najbolji prijatelj. On je osoba koja zna sve moje tajne, neko kome mogu da se poverim u svakom trenutku. Filip je tu za mene kad mi je najteže, kad sam najtužnija, ali i kad sam najsrećnija.

* Želite da podelite vašu priču/iskustvo sa svetom i da se za nju čuje? Pišite nam u inboks i rado ćemo objaviti vašu ispovest  

Trudim se da mu uzvratim to, mada mi se uvek čini da on nalazi načina da me nadmudri i da dodatno pojača naše prijateljstvo kojim se vrlo svesno hvalim na sve strane. Lepo je imati takvog prijatelja, zar ne?

Međutim, nedavno smo se našli u nekom novom okruženju i kad smo se predstavili, rekavši da smo najbolji prijatelji, jedan muškarac je frknuo i pogledao me prezrivo. Onda je rekao Filipu da se to ne zove prijateljstvo nego – “frend zoun”, iliti da je jedno od nas dvoje zaljubljeno u ono drugo koje ga odbacuje pa se zato ono prvo zadovoljava “bar drugarstvom”. Dotični je potom nastavio čuvenu tiradu o tome kako muškarac i žena ne mogu biti prijatelji jer “iskonski nagoni” remete ravnotežu kakva mora da postoji u prijateljstvu.

Oguglala sam na te priče i pokušala sam da ignorišem i promenim temu, ali mom Filipu je prekipelo. Oštro i tiho, ali tako da ga svi čuju, održao je vakelu nepoznatom čoveku.

Ako te kroz život vodi samo donja glava, onda za tebe prijateljstvo ne postoji. Mene vodi gornja, a čak i više od nje – srce. Znam ovu devojku decenijama i mi smo odavno prevazišli fazu prijateljstva. Razmišljamo isto, razumemo se pogledom, pokreti su nam slični, komuniciramo telepatijom… Ona je moja sestra, ona koju mi majka nije rodila ali mi je bliža od rođene. I nemoj misliti da ti se pravdam. Samo ti objašnjavam da nije svaki muškarac napaljeni majmun, kao što ne sanjaju sve žene da ti skinu bokserice.

I tako dođosmo do toga da pravo muško-žensko prijateljstvo, kada se dvoje razumeju, vole i poštuju, lako postane jače od krvne veze.

Filip je moj najbolji prijatelj, ali iznad svega – on je moj brat!