Američko društvo za mikrobiologiju sprovelo je istraživanje toga koliko bakterija ima u kuhinjskim krpama iz prosečnih domaćinstava. Oni su radili na uzorku od 100 krpa koje su bile korišćene mesec dana. Na 14% posto od uzorka našli su koloniju bakterija “zlatne stafilokoke” koja se nalazi u disajnim organima i na ljudskoj koži. Na trećini od ukupnog uzorka pronađene su i “ešerihija koli” i “enterokok”, bakterije koje se javljaju u crevima.

Profesor i naučnik Pol Dejvson objasnio je da “ešerihija” nije toliko opasna, mada neke njene vrste mogu da izazovu probleme, a da “zlatna stafilokoka” može dospeti na kožu oko noktiju ili u nozdrve nakon trovanja hranom. Ona je kliconoša, ali može se naći i u 25% zdravih ljudi.

Simptomi su mučnina, grčevi u stomaku i proliv, ali svakako to nije nikakva teža bolest, pa se može izlečiti veoma brzo – kroz tri dana. 

Ustanovili su, dakle, različite vrste bakterija, koje se prenose sa ljudskog tela, a koje se u krpama dalje razmnožavaju. Studijom su utvrdili da više bakterija ima u porodicama slabijeg socijalnog statusa, a njihov broj raste što se više jede mesa i što je porodica brojnija.

– U ovom istraživanju smo istražili potencijalnu ulogu kuhinjskih krpa u nenamernom prenošenju bakterija u kuhinji s jednog mesta na drugo i različitim faktorima koji utiču na mikrobiološki profil i ulogu kuhinjskih krpa u tome – objasnila je Sušila D. Biranjia-Hurdojal, profesorka zdravstvenih nauka na Univerzitetu Mauricijus i glavna autorka studije, a prenosi CNN.

Ona je dodala da se brže prenose bakterije sa vlažnih krpa, kao i sa onih koji se koriste za sve – i za brisanje podloge i sudopere i ruku i stola… Iz tog razloga one se moraju koristiti svaka za određenu stvar da bi se sprečilo ili svelo na minimum prenošenje bakterija. Jako je bitno da se često menjaju i da se peru na 90 stepeni.