Srđan je čuvenu pesmu napisao kada ga je nakon višegodišnje veze ostavila devojka zbog najvećeg crnogorskog narko-dilera. Njegovu devojku u spotu igrala je sada već čuvena glumica Vjera Mujović.

Kada je spot prvi put prikazan na televiziji, istog trenutka je zabranjen. Prikazan je na Trećem kanalu i na pola je prekinut, kako je tada navedeno, zbog scena “drogiranja i ubijanja”.

Pesma je trebalo da bude himna protiv mafijaša i narkodilera, međutim ona je njima postala omiljena i često su je naručivali sa izmenjenim tekstom, umesto “Rodićeš mu…”, pevali su “Rodićeš mi sina, kralja kokaina i rodićeš mi decu belu kao sneg!”. Iako Srđan nije iz tog sveta, doživeo je da ga upravo kriminalci najviše grle, podržavaju i svojataju.

Tako je jednom pre nastupa u Kragujevcu, Srđan stajao za šankom i pio kiselu vodu (jer ne pije alkohol), kada mu je prišao čovek, zagrlio ga i rekao: “Znaš li da si ti meni dužan za autorska prava?”

Srđan se okrenuo, pogledao čoveka i pitao: “Ko si ti?”

Ovaj mu je odgovorio: “Ja sam kralj kokaina!”

Srđan nije poznavao čoveka, pa je nastavio kroz osmeh: “Ne, ja sam kralj kokaina!”

Žestoki momak mu je odgovorio: “Ne, brate, nisi uopšte informisan, ja sam kralj kokaina!”

Pevač ga je pitao šta će da pije, ovaj je naručio viski, te je Srđan nastavio da se šali i rekao: “Dajte gospodinu lažnom kralju kokaina dupli viski od pravog kralja kokaina! I meni jedan viski, da ga ispoštujem!”

Čovek se nasmejao, zagrlio ga i rekao: “Ti si moj brat!”.

Pružio je ruku i predstavio se: “Ja sam Boris Petkov”, prenosi Fejsbuk stranica “Legende devedesetih”.

U javnosti je ime Borisa Petkova počelo češće da se pominje od 15. februara 1985. godine, posle ubistva Ranka Rubežića, za koje su osumnjičeni on i još trojica njegovih prijatelja – Bojan Petrović, Dragan Vujisić Vuja i Dragan Popović Dadilja.

Petkov je posle toga otišao u Čehoslovačku, koja u to vreme nije bila član Interpola, ali je na osnovu međudržavnog sporazuma uhapšen i izručen Jugoslaviji, gde je prvo osuđen na pet, pa na sedam godina zatvora. Krivicu za ubistvo Rubežića nikada nije priznao, a iz “Zabele”, u kojoj je izdržavao kaznu i planirao bekstvo, uspeo je da umakne posle dve godine.