I živeli su srećno do sledećeg braka – ovako se ne završava nijedna bajka. Ali, moderne bi možda trebalo. Jer, razvod je od tabua postao činjenica. U Srbiji se svaki četvrti brak završi razvodom, u svetu svaki treći, pa i 40 odsto. Ali to je samo privremena tačka, zarez, tako reći, jer mnogi nakon kraha jedne zajednice uplove u drugu, nadaju se – sigurniju bračnu luku.

Drugi brak je upravo to, trijumf nade nad iskustvom, govorio je Oskar Vajld!

Prvo dete i druga žena vole se najviše, kaže narodna izreka koju naročito citiraju “prozvani”. A šta kaže statistika? Da li je ona na strani onih koji u brak veruju uprkos jednom krahu? Ne baš. Drugi brak ima još više šanse da se završi razvodom nego prvi. U Americi, stopa razvoda drugog braka je između 67 i 80 odsto. Kod nas, ipak, nije tako. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da se svaki četvrti drugi brak završi razvodom, što je ista stopa (ne)uspeha kao kod prvog.

Statistika na stranu, drugi brak svakako ima otežavajuće okolnosti. Kad se prvi put zavetujemo na večnu ljubav, krećemo od nule. Polazna osnova za drugi brak znatno je teža, u njega često ulazimo opterećeni finansijskim problemima, dugovima, a neretko i sa potomstvom iz prethodne zajednice. Uprkos svim ovim poteškoćama, drugi brak ima veću šansu da opstane, tvrdi lekar i psihoterapeut dr Katarina Đorđević, prenosi Kurir.

Sagovornica “Života plus” objašnjava da u prvi brak ljudi ulaze sa romantičnim mitom o ljubavi.

Ako pogledate romantične ljubavi kroz književnost, nijedna priča nema nastavak nakon “Živeli su srećno do kraja života”. Romantični mit o ljubavi ne podržava dugotrajnu intimnost i toleranciju. Pravi život tek tu započinje, kad se susretnu različita očekivanja, želje, pa i razočaranja. Prevazilaženje krize u braku može biti zapravo pravi početak braka u kom supružnici zajedno rastu i grade odnos – kaže Đorđevićeva.

Stručnjaci upozoravaju da je jedan od razloga zašto drugi brak “puca” – brzina. U strahu od samoće, mnogi prebrzo ulaze u novu zajednicu, a da nisu osvestili greške iz prethodne, niti shvatili šta im je u odnosu zaista potrebno. Naša sagovornica upozorava da “uskakanje” u novi brak bez jasne ideje šta osoba želi od sebe i druge strane, može da bude pogubno.

Kada se brak okonča i stišaju se strasti, povređenost i prebacivanje krivice na onog drugog, možemo sa udaljenosti da posmatramo kako smo se tu našli. Nakon razvoda je potrebno vreme da čovek iskreno sagleda svoju ulogu, jer u partnerskom odnosu su uvek oboje odgovorni. Prvi brak je velika škola za one koji iz njega izađu. I šansa da bolje upoznamo sebe, svoje potrebe, ograničenja, da uvidimo kako su nerešeni problemi uticali na brak – podseća psihoterapeut.

Dobri đaci naučili su da prepoznaju nagazne mine zajedničkog života. Znaju gde se one kriju, a opremljeni su i boljim “naoružanjem” koje im olakšava borbu. Zrelost, tolerancija, samosvestvažna su oružja koja im pomažu da izgrade bolji odnos u novoj zajedinici.