Prema nekim tvrdnjama, pametni telefoni, odnosno njihove aplikacije prisluškuju razgovore korisnika kako bi iz sadržaja njihovih razgovora saznali više informacija o njihovim interesovanjima i iskoristili te podatke za prikazivanje oglasa.

U tom kontekstu se spominje i Facebook. Naime, neki korisnici te društvene mreže tvrde da su, nakon što su telefonom razgovarali o nekim proizvodima, na Facebooku ubrzo počele da im se prikazuju reklame tih proizvoda. Iz Facebooka su te tvrdnje odbacili, uveravajući da ne prisluškuju i ne špijuniraju korisnike (i onako imaju više nego dovoljno informacija za prikazivanje oglasa koje sami korisnici dele).

Međutim, naučnici sa Univerziteta Nortist su sproveli istraživanje više od 17.000 najpopularnijih aplikacija za Android uređaje kako bi saznali da li te aplikacije prisluškuju korisnike ili ne.

Iako nisu pronašli dokaze o prisluškivanju i špijuniranju (naravno, uvek postoji mogućnost špijuniranja korišćenjem neke metode koju nisu mogli da otkriju), istraživači su ipak otkrili neke zabrinjavajuće metode kojima se služe diveloperi aplikacija, piše Gizmodo.

Pokazalo se, naime, da neke aplikacije snimaju prikaze sa ekrana telefona i šalju ih trećim stranama. 

Kao jedan od primera naveli su aplikaciju GoPuff, koja je snimala video zapise i prikaze ekrana tokom upotrebe telefona i te snimke slala analitičkoj kompaniji AppSee.

Nije neuobičajeno da aplikacije prikupljaju i šalju podatke analitičkim kompanijama, koje im tako pomažu da poboljšaju efikasnost, ali je problem to što u pravilima korišćenja i privatnosti GoPuffa nije bilo nikakvih informacija o takvoj praksi i načinu snimanja i deljenja podataka.

Naučnici smatraju da je to veliki problem, jer pokazuje koliko je jednostavno snimati ono što ljudi rade na svojim telefonima. Na taj način, bar u teoriji, aplikacije bi mogle da snimaju video zapise i fotografije privatnih poruka i unošenja lozinki, prenosi Zimo.

Korisnici bi tako, bez ikakvog znanja, mogli da predaju svoje osetljive i važne informacije, koje bi se mogle biti iskorišćene za brojne prevare, napade, krađe ličnih podataka, pražnjenje bankovnih računa i slično.