Istraživači su otkrili većinu asteroida veličine oko kilometar, ali su sada u potrazi za onima koji su oko 140 metara jer i oni mogu da izazovu katastrofalne štete.
Iako niko ne zna kada će doći do sledećeg velikog udara, naučnici su se našli pod pritiskom da predvide i presretnu njegov dolazak.
– Pre ili kasnije ćemo dobiti … manji ili veliki udar – rekao je Rolf Densing, koji predvodi Međunarodni centar za kosmičke operacije (ESOC) u Darmštatu.
– Rizik da će zemlja biti pogođenja razarajućim događajem jednog dana je vrlo visok – rekao je on i dodao da, trenutno, možemo malo da učinimo.
– Nismo spremni da se odbranimo. Mi nemamo aktivne planetarne mere odbrane – dodao je Densing.
Taktika bi mogla da uključi miniranje dolazećeg asteroida, korišćenje lasera da ga unište, ili slanje svemirskih “traktora” da ga skrenu sa puta ili usmere u drugom pravcu. Ali, prvo, moramo da prepoznamo pretnju.
Do sada su stručnjaci uspeli da pronađu više od 90 odsto ogromnih asteroida i utvrdili da nijedan ne predstavlja neposrednu pretnju.
Mnogo veća zabrinutost je zbog miliona asteroida veličine od 15 do 140 metara. Jedan takav od 40 metara, izazvao je najveći uticaj u novijoj istoriji kada je pogodio Tungusku 30. juna 1908. godine.
Eksplozija je odnela oko 80 miliona stabala na preko 2.000 kvadratnih kilometara – područje koje je bilo veće od londonskog.
Događaji kao što je Tunguska se dešavaju u proseku svakih 300 godina.
– Zamislite da ova vrsta asteroida padne na veoma naseljeno područje poput … Pariza ili Nemačke. Mislim to bi bilo nešto zaista katastrofalno – rekao je Nikolas Bobrinski, programski menadžer Evropske svemirske agencije za vanredne situacije.
Sistem za odbijanje asteroida zahtevao bi “između 300 i 400 miliona evra” kaže Bobrinski i dodaje da je to mala količina novca u odnosu na troškove katastrofe.
Međutim, za tako nešto potrebno je da postoji i saglasnost političara sa naučnicima. Što, trenutno, nije slučaj.
