Brojni solučajevi nestanka dece izazivali su paniku među roditeljima u ovom delu Kalifornije.
Mnoge nerešene misterije ostavljaju neizbežne tragove koji i dalje zbunjuju brojne laike i istraživače. Jedno od takvih lokacija je područje divljine i planina izvan Los Anđelesa u Kaliforniji, u Sjedinjenim Američkim Državama, koja je bila mesto niz bizarnih nestanaka male dece koja su ostala nerešena do danas.
U južnoj Kaliforniji, nalaze se planine San Gabrijel i planina Siera Pelona, a u ovoj prostranoj pustinji, nedaleko od urbane džungle u obližnjem Los Angelesu, leži Nacionalna šuma Anđeles. Na površini od 700.176 hektara (2.833,5 km2), šuma obuhvata velike delove zaštićenog zemljišta koji ostaju u izvanredno očuvanom stanju obzirom na blizinu takvog gusto naseljenog megapolisa kao što je Los Anđeles.
Nacionalna šuma Anđeles je takođe poznata po zlokobnom nizu događaja koji su se godinama skrivali iza njenog prirodnog sjaja.
U avgustu 1956. godine, 11-godišnja Brenda Hauel posetila je područje u Severnoj Karolini kako bi videla svoju sestru i ubrzo se počela družiti sa dečakom iz komšiluka, 13-godišnjim Donaldom Bejkerom.
Ujutro 6. avgusta 1956. dvoje dece su svojim biciklom krenuli u avanturu na području San Gabrijel Kanjona, blizu planine Glendor. Nikad ih više nisu videli ni čuli. Tada je pokrenuta masovna potraga pripadnika policije i mornarice, a i stotine volontera koji su pretraživali divljinu u potrazi za bilo kakvim znakom. Posle nekoliko dana pretraživanja otkrili su samo Brendin bicikl i Donaldovu jaknu. Predmeti su pronađeni u blizini Morisove brane, oko četvrt kilometara udaljeni od mesta gde su ih poslednji put videli. Dva meseca kasnije, Donaldov bicikl pronađen je u Osnovnoj školi Glendora, gde je učenik tvrdio da ga je pronašao u šumi nedugo nakon što Brenda i Donald nestali. Nisu pronađeni nikakvi materijalni dokazi koji bi mogli reći nešto više o deci.
Sledeće godine, u proleće 1957., dogodio se još jedan zastrašujući nestanak na tom području. Dana 23. marta 1957. godine, Eldon Bouman i njegov rođak Gordon Viks, zajedno sa svojom decom, najstariji je bio 8-godišnji Tomi Bouman, pešačili su kroz Arojo Seko u kalifornijskoj Altadeni. U jednom trenutku tokom izleta, Tomi je otrčao negde i više se nije vratio.
Porodica je u početku pretpostavljala da mora biti u blizini, zato što je upravo bio tamo, a njihov dom je bio samo oko kilometar udaljen, ali nisu ga uspeli dozvati i ubrzo su obavestili policiju. Organizovana potraga brzo se približila tom području i smatralo se da Tomi nije mogao doći daleko i uskoro će ga naći, ali kako se pretraživanje oteglo na nedelju dana. U akciji su učestvovali najspremniji spasioci tog regiona, potraga avionima, ali nikakav trag koji bi ih odveo do Tomija nije pronađen.
Jedini mogući u čitavom slučaju isplivao je dve nedelje posle neobjašnjivog nestanka, kada je u kuću porodice Bouman stiglo jezivo anonimno pismo tvrdeći da je dečak još uvek živ i u društvu neidentifikovanog odraslog muškarca. U drugom pismu se navodi da živi u Oklahomi, ali nije jasno jesu li to pravi tragovi ili ne.
