Misteriozna banka preživela je mnoge poteškoće, a pomagali su nacistima u prodaji zlata oduzetog od žrtava koncentracionih logora.
Banka za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements – BIS), tajanstvena banka iz Švajcarske, uspostavljena je da bi pripazila na isplate ratne odštete posle Drugog svetskog rata. Međutim, u knjizi Baselski toranj, britanskog autora Adama LeBora tvrdi se da je ista ta banka vršila tajni, ali i kritično važan uticaj na svetsku ekonomiju poslednjih osamdeset godina.
Danas je BIS najvažnija banka na svetu, uveren je LeBor. Banka bez ikakvog sistema kontrole i nadgledanja, već decenijama stoji u središtu globalne mreže novca, moći i tajnog uticaja na čitav svet.
Njujork Tajms napominje da BIS zaista ima zanimljivu i dugu istoriju, a posebno je zanimljivo da je BIS redovno bio u blizini prelomnih događaja. Bili su tamo kad je američka berza propala još u dvadesetim godinama prošlog veka. Bili su aktivni igrači u Drugom svetskom ratu, a bili su i autori samih početaka evropske monetarne unije.
Ipak, važno je napomenuti da BIS nudi važne lekcije nedostatka morala u nekim finansijskim institucijama i zbog toga je bitno bolje kontrolisati međunarodni tok novca.
BIS je nastala u tajnosti tridesetih godina prošlog veka, a delimično je za njen nastanak zaslužen i slavni bivši guverner engleske centralne banke Montagu Norman. On je hteo da osnuje novu banku koja će poslužiti kao mesto za sastanke guvernera središnjih banaka, daleko od očiju javnosti, daleko od političke kontrole.
Oberučke je tu ideju prihvatio Hjalmar Šaht, danas pomalo zaboravljeni šef Rajhsbanke u vreme najvećeg rasta nacističke privrede. Dok je on dogovarao smanjenje ratne odštete, dok je pokušavao da podigne nemačku ekonomiju na noge, istovremeno je pomagao Adolfu Hitleru u izgradnji nemačke ratne mašine koja će pokoriti veći deo Europe samo nekoliko godina kasnije.
Hitler je bio oduševljen Šahtovim uspesima.
– Čak i u finansijskom svetu pokazujemo da je inteligentni Arijevac sposobniji od Jevrejskih kolega – rekao je jednom prilikom.
Početak Drugog svetskog rata označio je i početak najsramnijeg razdoblja u istoriji banke, a možda i čitavog bankarstva. Švajcarska je tada zvanično bila neutralna, a samim tim je i BIS ostao neutralan. Međutim, BIS je mnogo više poslovao s nacistima. Omogućili su im trgovinu zlatom ukradenim iz okupiranih država, ali i ukradenim od žrtava logora smrti, što je omogućilo Rajhu kupovinu sirovih materijala i nastavak rata.
Saradnja im je išla toliko dobro da je jedan od šefova Rajhsbanke izjavio da je BIS jedina strana podružnica nemačkog bankarstva. Američki predsednik BIS-a, Tomas MekKitrik redovno je davao nacistima informacije o ekonomiji i finansijskim planovima ostalih država i nije mu nimalo smetalo to što je Hitlerov lični bankar.
Sve je to banka preživela, a od šezdesetih godina prošlog veka pomagala je u stvaranju evropske monetarne unije, ali sada veću važnost ima Evropska centralna banka koja služi kao savetnik i kontrolor središnjim bankama država koje koriste evro kao valutu.
