Čast da vodi nacionalni tim Urugvaja imao je 1988. godine, a prvi mandat okončao na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine, kada je Urugvaj takmičenje završio u osmini finala. Bila je to dobra preporuka za tada već prekaljenog Tabareza da preuzme neke od najznačajnijih klubova na svetu kao što je argentinska Boka, a potom Milan i Kaljari u Italiji. 

Njegov drugi mandat na klupi dvostrukog svetskog šampiona počeo je 2006. godine, kada je posle evropske odiseje odlučio da započne jedno veliko fudbalsko putovanje dugo punih 12 godina. Već na prvom velikom ispitu “El Maestro” je svojoj naciji podario neviđeno veselje plasmanom u polufinale Mundijala u Južnoafričkoj republici 2010. godine.

Potvrda dobrog rada stigla je samo godinu dana kasnije, kada su Urugvajci pod njegovim vođstvom postali vladari kontinenta, a sam Tabarez dobio epitet žive legende u zemlji dvostrukog svetskog šampiona.

Nastup u Brazilu 2014. ostaće upamćen po veličanstvenim pobedama nad Engleskom i Italijom u grupnoj fazi, koje su Urugvaju omogućile prolaz i duel sa Kolumbijom u osmini finala. Iako je je status favorita bio na strani Tabarezovog tima, Kolumbijci su slavili sa 2:0 i nastavili svoj pohod na šampionatu, gde su zaustavljeni u četvrtfinalu od domaćina.

Čelnici saveza su i pored ispadanja u osmini finala Mundijala 2014., a zatim i rane eliminacije sa Kopa Amerika 2015. godine, poverili Tabarezu kormilo nacionalnog tima u narednom četvorogodišnjem ciklusu.

Posle grupne faze takmičenja u Rusiji  sigurno je da se nisu pokajali.

Beta

Tabarezova ekipa je sa 3 pobede dominantno zauzela prvo mesto u grupi ispred domaćina Mundijala. Sada ih očekuje veliki dvoboj sa Portugalom, a nema sumnje da će puleni Oskara Tabareza učiniti sve da mu četvrti Mundijal ostane u najlepšem sećanju.

– On je otac naših uspeha i zaslužan je za celokupan razvoj nacionalne reprezentacije. Ne mogu opisati koliko ga cenim – kaže jedan od najboljih igrača Urugvaja Edison Kavani.