Francuski napadač Erik Kantona odavno je završio fudbalsku karijeru, ali sećanje na njega ostaje i dalje nepomućeno. Delimično zbog fantastične igre, golova, trofeja i glavne uloge u preporodu modernog Mančester junajteda. Sa druge strane i zbog zapaljivog i nepredividivog karaktera zbog kojeg se sukobljavao sa protivnicima, trenerima, navijačima, pa i saigračima. Kantona je svakako fudbaler koji nikoga nije ostavio ravnodušnim.
Erik Kantona je uvek bio svoj, svojeglav i potpuno drugačiji od drugih. U poslednje vreme, dve njegove kontroverzne izjave su izazvale dosta pažnje medija. U prvoj, Kantona je govorio ko je po njegovom izboru najbolji fudbaler današnjice. Dok se ogromna većina fudbalskog sveta lomi između Mesija i Ronalnda, Kantona kao i uvek ima drugačiji odgovor. Po njegovim rečima najbolji na svetu je „veznjak“ Pari Sen Žermena Havijer Pastore, a razlog za to je njegov kreativnost i činjenica što su mu odluke u igri uvek iznenađujuće i atipične.
Druga skorašnja izjava koja je izazvala dosta pažnje je ta kada je govorio o trijumfu Španije na mundijalu 2010. Kantona je objasnio da to uopšte nije bila pobeda Španije nego Katalonije, jer je u selekciji bilo deset katalonskih fudbalera. Ovo je možda i izazvano činjenicom da je njegov deda sa majčine strane katalonskog porekla i da je bio aktivan borac protiv Frankovog režima.
Ove dve izjave su potpuno u skladu sa njegovom pojavom koja je uvek polarizovala. Kantona je planio sjajnim potezima, golovima i vrhunskom igrom, ali je uvek bio i problematičan zbog zapaljivog karkatera koji ga je terao da pravi potpuno neočekivane i nekontrolisane poteze. Svakako najpoznatiji incident je iz njegov kung-fu udarac iz 1995. godine kada je posle isključenja na utakmici sa Kristal Palasom uskočio u publiku u želji da se obračuna sa navijačem koji ga je vređao. Tada je Kantona umalo otišao u zatvor, ali je kazna preinačena u uslovnu. Takođe, malo je nedostajalo da se u tom trenutku povuče iz fudbala, razočaran epilogom incidenata.
Čuvena je i njegova izjava nakon objave o visemesećnoj suspenziji kada je zbunio sve na konferencije za medije tihim glasom.
Galebovi prate ribarski brod, u nadi da će pojesti malo ribe – izjavio je tada Kantona i ostavio sve da se čude.
Daleko od toga da je ovo bio njegov jedini incident. On je znao da pesnicom udari ili kopačkom gađa saigrača, kažnjavan je zbog zastrašujućih startova, cepao je i bacao dres, šutirao je loptu u publiku i na sudije… Takođe, znao je i da bude veoma kritičan u izjavama, pa je francuskog seletora Anrija Mišela nazvao „kesom izmeta“. Kada je posle incidenata izbačen iz reprezentacije čiji je bio i kapiten, on je prestao da navija za „galske petlove“, pa se tako nije radovao velikim uspesima „plavih“ nakon što je Zinedin Zidan preuzeo ulogu glavnog kreativca u timu.
Ipak, ovo je samo jedna strana priče o fubaleru koji je prvi igrač uvršten u Kuću slavnih engleskog fudbala. On je uvek hipnotisao i dovodio navijače svojim potezima, a čak je i njegova pojava sa podignutom kragnom na dresu bila više nego prepoznatljiva. Kada je prešao iz Oksera u Marsej postao je najskuplji fudbaler u istoriji francuskog fudbala kada je plaćen 22 miliona francuskih franaka. I Olimpik je profitirao od njegovog dolaska kada je osvojio titulu, ali je Kantona više puta udaljavan iz tima i na pozajmice u Bordo i Monpelje, a kasnije je i prodat Nimu, uprkos osvojenoj tituli.
Nakon jedne sezone u Nimu, Kantona na preporuku psihoterapeuta odlučio da karijeru nastavi sa druge stare Lamanša. U prvoj sezoni na Ostrvu, 1991. godine, Kantona je igrao za Lids. Govori se da ga iz Liverpula tada nisu hteli jer su se plašili da bi mogao narušiti atmosferu u svlačionici. Lids je imao bolju procenu i iste godine je sa Kantonom u sastavu stigao do titule.
Sledeće sezone Francuz prelazi u Mančester junajted i tu zapravo kreće najsjajniji period u njegovoj karijeri. Po opštoj proceni, upravo je Francuz bio pokretač preporoda mančesterskog tima pod vođstvom ser Aleksa Fergusona. Sa Kantonom, Mančester je za pet godina četiri puta bio šampion Engleske, uklučujući i prvu sezonu kada je takmičenje preimenovoano u Premijer ligu. Jedine godine kada nisu bili prvi, Kantona je bio kažnjen zbog famoznog sukoba sa navijačem.
Od ostalih uspeha, Francuz je postao i prvi igrač koji nije bio engleskog porekla i koji je sa dve različite ekipe uzastopno osvajao titulu. Takođe je postao i prvi stranac koji je podigao pehar FA kupa i to 1996, kada je umesto Stiva Brusa bio kapiten u finalu u kojem je i postigao odlučujući pogodak u finišu meča.
Erik Kantona se iz fudbala povukao već sa 30 godina jer je po sopstvenim rečima izgubio volju za sportskim životom i treninzima. Kako je to u svojoj autobiografiji otkrio Ferguson, Kantona je hteo da se penzioniše već dva sata posle ispadanja Mančestera od Dortmunda u Ligi šampiona, mada je odluka obelodanjena mesecima kasnije.
I posle penzionisanja, Kantona se nije smirio. Osim što se bavio fudbalom na pesku, imao je i zapaženu glumačku karijeru. Među njegovim ulogoma su i ona u filmu Elizabeta sa Kejt Blančet, pa čak i naslovna u Tražeći Erika u ostvarenju Kena Louča.
Sve u svemu, Erik Kantona je svakako fudbaler koji će ostati zapamćen, bez obzira što mu je fudbalska karijera odavno završena.
