Stariji Zvezdaši cele noći su premotavali film i poredili OVU Zvezdu sa ONOM Zvezdom, možda pomalo i setno, neki čak i malko razočarano – tvrdeći da onakvih igrača više nema… Mlađi su do zore skandirali i pevali, očiju punih suza, znajući da će sad i oni svojoj deci jednog dana govoriti o Zvezdi koja se vratila. Slavili su i igrači, koje su navijači na travi poraženog austrijskog tima maltene poskidali do gole kože u želji da zauvek sačuvaju delić noći u kojoj se Zvezda vratila tamo gde pripada.
I dok je većina slavila, neki su se bavili statistikama i snimcima. Od poslednje sekunde utakmice koja je Delijama kidala nerve stručnjaci, “stručnjaci” i mediji utrkuju se da proglase najveću zvezdu Zvezdine pobede.

Da li je to Ben, momak koji je za dva minuta dao dva gola u gostima i tako u četvrti šešir današnjeg žreba Lige šampiona ubacio i ime našeg kluba?
Možda je to Degenek, dečko koji je prenebregao sve nedaće i došao u svoju Zvezdu, a onda u najbitnijoj utakmici crveno-belih u prethodnih 26 godina asistirao Benu kako bi zajedno vratili klub u Ligu Šampiona?
Ili je to Borjan, fluorescentno zeleni panter koji se bacao po Red Bull areni i uhvatio nekoliko lopti kojima nam je Salzburg oduzimao dah?
Da nije najveća zvezda možda Milan Pavkov, Novosađanin koji je pravo posle utakmice završio u bolnici – na ušivanju rane na glavi koju su mu dva puta sanirali tokom meča?

A post shared by Milan Pavkov (@pavkov9) on

A kako da ne spomenemo Vujadina, ipak je to krv jednog Savića, komandant koji drži odbrambene redove i bez oklevanja juriša kako bi odbranio crveno-bele boje?
Ili je najveća zvezda mladi Stojković, momak koji tako leti po terenu da se ponekada zapitamo da li je uspeo da se klonira?
Tu je i sjajni Jovičić, čuveni Pitbul, koji je rešio da zaključa Zvezdinu odbranu i da ključ zauvek proguta…
Možda je zvezda večeri bio Jovančić? Deluje da je on na Zvezdin deo terena juče uneo mir kakav je momcima bio potreban da se saberu i jurnu ka Ligi šampiona.
Zar da preskočimo Rodića? Koji strpljivo kontroliše igru i ne dozvoljava da sa njegove strane išta “sklizne”.
A šta je sa Krstičićem? Mnogi smatraju da je baš on mozak ekipe. Kad neko poleti on spušta na zemlju smirenim pasom… ali videli smo i kako reaguje kada neko dirne njegovog saigrača.
Ili nam dovoljno govore Radonjićeve reči – “vratiću se kad-tad”? Zvezdin sprinter je lomio bedeme Austrijanaca, u želji da se na što bolji način (privremeno) oprosti od crveno-belih.

Možda je, ipak, Zvezdina najveća zvezda trener Vladan Milojević, čovek koji je i u najkritičnijim trenucima uvek delovao hladnokrvno, kao da tačno zna šta će se u kojoj sekundi desiti?
E, pa, dragi naši stručnjaci i “stručnjaci”, analitičari i novinari, niko od vas nije pogodio.
Niko od navedenih nije najveća zvezda jučerašnje utakmice.
Znate li zašto?
Zato što u njima kuca isto srce, ono crveno-belo, koje ih navodi da misle i igraju sa istim ciljem – ne da dokažu sebe, već da dokažu i pokažu kakva je Zvezda. Nikome od njih nije juče bio cilj da se izdigne na pijedestal i da se bolje proda, već da pokažu šta znači nositi Zvezdin grb na grudima.
Zato ovi momci nisu zvezde. 
Oni su Zvezda i zato je i naš tim tu gde mu je i mesto – u šeširu za žreb Lige Šampiona.