Svuda pođi, svojoj kući dođi. Crno-bela porodica bogatija je za još jednog člana – dobro poznatog navijačima!
Nedavno je kao bomba odjeknula vest da se srpska košarkašica Bojana Vulić posle internacionalne karijere, duge 12 godina, ponovo vratila u Partizan, i tako još jednom dokazala da klub iz Humske zauzima posebno mesto u njenom srcu!
Stoga, odlučili smo da je kontaktiramo kako bi nam detaljno objasnila kako je došlo do toga da još jednom obuče dres svog omiljenog kluba.
– Poziv iz Partizana stigao je još letos. Tada sam imala viziju da još jednu sezonu odigram “preko”, a potom da se vratim u Srbiju. Međutim, u tom periodu rođeni brat se ženio, pa sam dugo bila u dilemi da li da odem u inostranstvo, a bilo gde da sam otišla, propustila bih svadbu, što sebi nikako ne bih mogla da oprostim – kroz osmeh započinje priču za Dnevno.rs Bojana Vulić i dodaje da je imala nekoliko dobrih ponuda iz inostranstva koje je odbila:
– U opticaju su bile Poljska, Kuvajt, opet Turska… Međutim, čekala sam da to bude “ona prava” ponuda gde ću sebi reći: “Ok, dosta je više internacionalne karijere”. Želela sam da se vratim u Srbiju i odigram za svoju dušu. Ne znam šta će biti u budućnosti, ali ako bih završavala karijeru, to bih uradila samo u Partizanu, ni u jednom drugom klubu. Partizan je moja kuća! – naglašava iskusna košarkašica i bivša reprezentativka Srbije.
Pre tačno 12 godina, pre nego što je spakovala kofere i nastavila karijeru u “belom svetu” – Bojana je igrala za Partizan. Period kada se na teren vratila posle teške povrede nikada neće zaboraviti…
– U Partizan sam prvi put došla 2005. godine, posle teške povrede. Tada sam imala operaciju kolena, pokidala sam prednje ukrštene ligamente. U tom periodu sam vodila i spor sa Crvenom zvezdom, tako da mi je Patizan još tada izašao u susret. Od početka su me svi u klubu fantastično prihvatili. Baš kao i sad, kad sam se ponovo vratila. Mnogo mi je drago zbog toga i veoma sam srećna što sam opet u Partizanu, i što sam konačno među svojima – sa porodicom i prijateljima. Ipak biti 12 godina “preko” i vraćati se svake godine, po tri-četiri meseca, jako je teško. Prošle godine sam izgubila oca… Jednostavno, sve je uticalo na to da ostanem u Srbiji, da igram za Partizan i budem sa majkom, bratom, snajkom i svojim prijateljima – objašnjava Bojana.
Podsetimo, Vulićeva je od 2003. do 2005. branila boje Crvene zvezde i bila njen kapiten. Zbog toga nam je posebno naglasila da Zvezdu poštuje, premda u njenom srcu ima mesta za samo jedan klub.
Igrala sam u Zvezdi, bila i kapiten, ali Partizan je u srcu! Dok sam nosila crveno-beli dres uvek sam se trudila da “posao” obavljam kao pravi profesionalac. Jednostavno, razgraničila sam neke stvari. Zvezdu ne mrzim, poštujem je. Naravno, bilo je tu još nas, partizanovaca, ali nas od malih nogu uče da budemo profesionalci. U tom periodu sa Zvezdom sam uzela duplu krunu, naredne sezone i Kup Srbije. Tada sam doživela i veliki peh – povredu, a Zvezda nije izmirivala obaveze prema igračima, pa je ubrzo došlo do rastanka. Naravno, hvala Zvezdi jer ipak sam jedan period svoje karijere provela tamo, ali Partizan je Partizan – kaže lepa Bojana.
ANEGDOTA IZ PERIODA DOK JE IGRALA U ZVEZDI
“Za dlaku da dobijem batine”
Dobro je poznato da je Bojana veliki navijač Partizana, pa je tako iskoristila priliku da nam ispriča jednu zanimljivu anegdotu iz perioda dok je igrala za Zvezdu.
– Kad sam bila u Zvezdi nas četiri-pet smo krenule na stadion Partizana, da odgledamo fudbalsku utakmicu i baš tada nas je srela nekolicina navijača, a mi na fudbal krenule pravo sa treninga, sa sve Zvezdinim torbama. Na sreću, sve je prošlo bez incidenta, ali ko zna, možda bismo dobile batine – kaže kroz osmeh.
Kada je reč o planovima Partizana, Bojana naglašava da postoji samo jedan cilj koji se ne menja, a to je – titula!
– Cilj Partizana ostaje isti i ne menja se. Titula se “juri”, bez obzira što su Musović i Matović napustile klub. Musović je otišla u Poljsku, Matović je sa nama – trenira, ali još uvek se ne zna da li odlazi, ili se povlači – jasna je ona.
Ni u jednom trenutku Vulićeva nije želela da ističe sebe kao nekoga ko će imati glavnu ulogu u timu, ali ono što je sigurno jeste da će svojim bogatim iskustvom svakako doprineti Partizanu i pomoći mu da osvoji titulu.
Od mene možete očekivati standardnu igru. Dosta sam brza za svoju visinu, pa sam automatski u prednosti u odnosu na druge centre. Nisam klasični centar, više sam za poziciju “četiri”, ali mogu mnogo toga da odradim i na poziciji “pet”. Smatram da ću timu dosta pomoći, ali ne želim sebe da izdvajam kao nekog ko će imati glavnu ulogu. Naravno, znam da će Partizanu doprineti moje iskustvo… Međutim, koliko sam ja bitna timu, tako su i ostale košarkašice i ne bih uopšte da ih zanemarujem – zaključuje Bojana Vulić.
