Dan "D" za naše košarkaše. Večeras od 20.30 na Evrobasket programu je najvažniji meč "Orlove" u ovoj godini, četvrtfinalni duel sa Italijanima. Kako smo igrali protiv Mađarske, i ne čudi što mnogi "azure" smatraju favoritima. Ali...
Odužila se ova pauza između dva meča Srbije, i naši košarkaši su postali nestrpljivi da izađu na megdan Italijanima. Selektor ih je pustio da malo udahnu bosforski vazduh u ponedeljak, pa su u utorak bili orni za rad na parketu.
“Jedva čekamo”, bila je jedna od prvih reakcija Vladimira Lučića, dok je Bogdan Bogdanović istakao značaj četvrtfinala, “Posebna utakmica”.
Srbija je nadigrala Italiju na svakom od prethodna tri Evrobasketa, tradicija je na strani “Orlova”, ali to ništa ne znači.
Tradicija je nešto što neko ima, ili nema, to se zaboravlja. Istorija se menja i piše onda kada imaš šansu da to uradiš, jasna je poruka Aleksandra Đorđevića, koji najbolje zna kako se to radi, piše B92.
U ovakvim mečevima odlučuju detalji, Italijani smatraju da bi to mogli da budu centri Srbije, pa ih svakako neće obradovati posvećenost koju je Ognjen Kuzmić pokazao u završnom delu treninga u utorak.
S druge strane, velike utakmice stvaraju velike igrače, koji, kako je to selektor najbolje rekao, u njima prave velike poteze, pa nije nemoguće da protiv “Azura” eksplodira neko od koga se to najmanje očekivalo.
Kako je Marko Gurudić šutirao trojke kada je većina igrača završila sa treningom, nije nemoguće da bude mladi bek Srbije.
U međuvremenu, dobili smo prvi polufinalni par, braniocu titule Španiji na crtu će izaći Slovenci. Dva jedina neporažena tima na šampionatu.
Ako neko može da “Furiji” stane na put i okonča niz od 13 pobeda na Evrobasketu, onda je to njen sledeći protivnik. Tim koji će Špancima bez ikakve dileme biti ubedljivo najveći izazov na ovogodišnjem EP.
A, što se tiče srpskih košarkaša – sreda je naš dan! Srbija se bori za polufinale. Prvo je u Sinan Erdem Domu na programu okršaj koji niko nije očekivao Rusija – Grčka (17:45). Potom, od 20:30, diplomski ispit za “Orlove” – Italija.
U “igri šaha” koja sledi, Mesina će pokušati da nadmudri Đorđevića. Ume slavni trener to da učini suparnicima, umeo je toliko puta. Gledaće da pošalje svoje najbolje čuvare na Bogdana. Mora, nije Bogdanović bilo ko, vođa je ove generacije na parketu. Gledaće i da sve što zna o Marjanoviću iskoristi da zaustavi njega i naše druge visoke igrače. Sve će to biti precizno isplanirano, a pritom na raspolaganju ima igrače koji umeju da planove sprovode u dela.
Samo…
Ima tu jedna caka.
Mi, vrlo često, igramo najbolje kada nas otpišu. Ovde je, uostalom, život “otpisanih” češća varijanta od drugih. Imamo igrače kojima je ovo prvo veliko takmičenje? Pa? Kad smo planetu sa debitantima mogli da osvojimo, nije ovaj zadatak ništa teži, a ni lakši. Pa, nije naša košarka uspešna zato što jedni te isti igrači više decenija oduševljavaju svet, već upravo zato što na svakom takmičenju, u svakom važnom meču, zablista neko na koga rival uopšte nije računao.
Ne možeš ti srpsku košarku da ubaciš u šablon, mi smo navikli da živimo van šablona, da dišemo van šablona, da se igramo van njega. Četvrtfinale je najvažniji meč na velikom turniru? Jaka stvar, pa to se ovde nauči pre tablice množenja, ovde deca više znaju o četvrtfinalima nego o polufinalima koje smo odigrali. Nije baš bezveze onaj termin “zemlja košarke”, ovde se mnogo vole “šahovske partije” u sportu koji se toliko voli. I, nikada se u ekipi, kakav god da je sastav, koja god da je generacija, i ko god da je selektor, ne zaboravlja jedna caka:
Dok se svi, na parketu i klupi, drže zajedno (jer je od zajedništva i satkan trijumfalni mehanizam), čak i dok se od prvog do poslednjeg minuta sprovodi u delo plan koji smisli strateg (jer je disciplina ta koja vodi do uspeha) nikada se, baš nikada, ne zaboravlja da se u svakoj utakmici igra i ona naša poznata igra – za dušu i navijače!
