Današnji trofej namenjen pobedniku Svetskog prvenstva u fudbalu imao je svog prethodnika, a sudeći prema istoriji koja je zadesila ovu veličanstvenu statuu, reč je o najcenjenijoj dragocenosti u svetu sporta.

  

Sve do 1970. godine prvacima sveta u fudbalu dodeljivana je statua grčke boginje Nike. Delo francuskog umetnika Abela Leflea bilo je izrađeno od zlata, srebra i poludragog kamenja. Do početka Drugog svetsko rata trofej se nalazio u vitrinama osvajača Urugvaja i Italije, a u ratnim godinama o “boginji” je brinuo predsednik fudbalskog saveza tada dvostrukog šampiona sveta Otorino Barasi. Italijan se bojao da će nacisti dograbiti najvredniju fudbalsku relikviju, pa je iz sefa banke u kome je čuvan, odneo trofej svojoj kući i sakrio ga ispod kreveta.

Po završetku ratnih sukoba Barasi je “boginju” odneo u sedište FIFA i predao je čelnicima organizacije koja se iz sve snage trudila da podigne značaj fudbal u posleratnom svetu. Statua je tada dobila naziv po Žil Rimeu, dugogdišnjem predsedniku najznačajnije fudbalske organizacije na svetu, koji se sa njenog čela povukao samo godinu dana pre održavanja prvog posleratnog Svetskog prvenstva u Brazilu 1950. godine.

Posle neverovatnog finala kome je prisustvovalo 200 000 ljudi na brazilskoj Marakani, trofej se preselio u vitrine novog svetskog prvaka Urugvaja, a njegove dalje destinacije bile su i Nemačka, pa Brazil punih osam godna i na kraju Engleska. U “kolevci fudbala” trofej namenjen prvaku sveta doživeo je neverovatnu sudbinu.

Uoči Svetskog prvenstva 1966. godine, “boginja” je izložena u „Vestimster central holu”. S obzirom da je reč o metodističkoj crkvi, hiljade vernika i obožavalaca magične igre dolazilo je da uživo vidi statuu koja je već tada imala neprocenjivu vrednost. 

Uprkos strogim merama obezbeđenja trofej je tri meseca pre početka takmičenja misteriozno nestao. Engleskoj je pretila velika blamaža, pa su zvaničnici na sve moguće načine pokušali da sakriju njegov nestanak. Istragu o nestanku pokrenuo je “Skotland jard”, ali takva tajna jednostavno nije mogla biti sačuvana.

Čelnik Fudbalske asocijacije Engleske Džou Mirs dobio je tih dana anonimni poziv od čoveka koji se predstavio kao Džekson. Traženo je 15 000 funti na ime otkupa i tom zaprećeno da će u slučaju saradnje sa policijom statua biti pretvorena u leguru. 

Vrlo brzo je obaveštena policija, a sa Mirsom je napravljen plan povratka “boginje” i hvatanja lopova. Mirs je sledio uputstva koja je dobio od  kradljivca. Krenuo je na sastanak sa njim i poneo novac koji je lopov tražio. Sa Mirsom su krenula i dvojica policajaca u civilu, a za potrebe akcije glumili su zvaničnike Fudbalske asocijacije Engleske.

 

Posle primopredaje novca,  kolima su povezli Džeksona do mesta gde bi trofej trebalo da bude vraćen. Ipak, kradljivac je shvatio da je vozilo u kome se nalazi pod pratnjom policije. Rekao im je da stanu kako bi im doneo trofej, a kada je izašao iz vozila dao se u bekstvo. Ipak, policajci su ga uhapsili, a utvrđeno je da je trofej ukrao bivši vojnik Edvard Bičli. Tokom saslušanja je više puta tražio od policije da bude pušten na slobodu, a u suprotnom, postojao je ozbiljan rizik da statua bude uništena. Vreme je odmicalo, a o sudbini trofeja “Žila Rimea” još uvek nije bilo informacija.

Dejvid Korbet iz južnog Londona svakodnevno je šetao psa u parku koji se nalazi blizu njegovog doma. Pas je spazio čudan paket napravljen od novina, a kada je Korbet pogledao šta se unutra nalazi umalo se onesvestio. Na statui su bili ispisani pobednici svih prethodnih šampionata i Korbet je bio svestan da u rukama drži predmet za kojim čezne čitav svet. Odmah ga je odneo u policijsku stanicu.

Dejvid Korbet je tih dana postao jedan od najpopularnijih ljudi u Engleskoj, ali je najveći heroj bio njegov pas Pikls. Kao nagradu za učinjeno delo, Dejvid je dobio 6000 funti i mogućnost da se druži sa budućim svetskim prvacima, reprezentativcima Engleske.

 

Kada su Brazilci po treći pu osvojili trofej Žila Rime, FIFA je odlučila da im dragocenu statuu preda u trajno vlasništvo. Ipak, trofej je 1983. godine ukraden iz prostorija fudbalskog saveza. Nikada nije pronađen, a sumnja se da su ga lopovi istopili. Bio je to tragičan kraj najvrednije sportske relikvije dvadesetog veka.

FIFA je potom kupila jednu od replika ovog trofeja koja se danas čuva u Nacionalnom fudbalskom muzeju u Prestonu.