Da su žene kroz istoriju uzimale ono što im pripada i bez pokreta za emancipaciju, svedoči više primera kroz istoriju. Ipak, dva su naročito upečatljiva, i nateraće vas da se zamislite nad snagom žena. Drage dame, srećan vam 8. mart, i neka vam svaki dan bude ispunjen uzajamnim poštovanjem između polova, bez obzira na datum.
Svaki osnovac je, susrevši se u toku školovanja sa razdobljem praistorije, naleteo na prikaz Vilendorfske Venere – kratke, debeljuškaste i nage ženice. Ona vam je, dragi naši, bila simbol plodnosti i materinstva – dakle prava žena, oličenje izreke „bolje da ljulja nego da žulja“. Znamo da je po današnjim standardima lepote apsolutno ne
prihvatljiva, a opet, odakle toliko fizičke sličnosti sa Kim Kardašijan, seksualnom maštarijom mnogih muškaraca današnjice?
Kada bi Vilendorfska Venera imala neku (ne)sreću da se od krvi i mesa materijalizuje u ovom vremenu, punila bi naslovne stranice tabloida, a epitet koji bi joj dodelili bio bi „skandalozna“. Jer, Venera je skandalozno ogromna, skandalozno naga i skandalozno ponosna na svoje telo.
Šta bi bilo kada bismo vam rekli da je Venera još i skromna za nekadašnje moralne standarde žena? Ako ste do sada mislili da je posao žena kroz istoriju bio da nenametljivo i tiho skupljaju bobice i rađaju decu, grdno ste se prevarili!
Zbog žena se gubi glava, I čin
Kada pomislite na Spartu, u glavi vrtite film hrabrog Leonide i njegovih mišićavih i snažnih ratnika koje je poveo u herojsku bitku na Termopilima.
Međutim, rame uz rame sa tim hrabrim vojnicima stajale su i žene. Makar i letimičan pogled na udžbenik iz likovne kulture otkriće vam da antičke vaze vrve od prikaza nagih žena u fizičkim aktivnostima. Spartanke su, međutim, uspele da skandalizuju inače liberalnu antičku Grčku. Tako je užasnuti Euripid u ime svih zgroženih Atinjana zapisao:
Spartanske kćeri nikad nisu kod kuće!
Mešaju se s mladićima u rvačkim igrama,
Odložene odeće, obnaženih kukova,
To je sramotno!
Spartanke su potpuno nage vežbale sa mladim vojnicima. Dakle, ako bi koji muškarac i uzeo slobodu da potegne ruku na njih, ne bi zastale da provokativno ovekoveče taj trenutak, već bi silovito ustale u svoju odbranu. Nisu, dakle, bile nage da bi ih zavodile, već da bi mogle da prate svoj napredak.
Napredak su, takođe, merile i u bitkama – žene su u ta antička vremena sa takvom veštinim vodile svoje vojnike u ratne pohode da se i danas priča o njihovom umeću i hrabrosti – setite se samo Kleopatre, ili keltske ratnice Budike pred čijim je „bivoljim vratom“ drhtala nesavladiva rimska vojska.
Ništa manje krvoločne nisu bile ni žene sa Bliskog Istoka. Do današnjeg dana nije zaboravljen podvig hrabre Tomiride, vladarke plemena Masageti (područje današnjeg Irana). Budući da je odbila prosidbu Kira Velikog i time mu onemogućila da na miran način pripoji svom carstvu njene teritorije, osvetoljubivi Kir joj je sina oterao u samoubistvo.
Tomirida je pokrenula svoju šačicu ratnika na moćnu ahemenidsku vojsku, i moćnom vladaru odsekla glavu, koju je smestila u vrč pun krvi a tokom celog života bi se povremeno okrepila sadržajem te posude.
Zbog žena se gubi glava, II čin
Postoji više načina da se dođe do željenog cilja, ili da se spasi glava. Ima onih koji će reći da nasilje nije rešenje, i potpuno su u pravu, naročito kada se uzme u obzir izreka da je najjače oružje žene flert.
Tu tvrdnju sjajno ilustruje primer Judite, jevrejske plemkinje.
U vreme vrhunca Novog vavilonskog carsta, čija je vojska pod moćnim Nabukodonosorom pretila da osvoji Jerusalim (što joj je kasnije i pošlo za rukom), mlada Judita uspela je da učini nemoguće. U pratnji svoje služavke, a koristeći svoj šarm i lepotu, uspela je da dođe do Holoferna, vojskovođe velikog Nabukodonosora, i to sa vinom u ruci. Čaša za čašom, treptaj za treptajem, kikot do kikota, Holofern se našao obeznanjen pod stolom. Judita u tom trenutku vadi mač i odseca glavu nasamarenom ljubavniku. Smešta je u svoju pletenu korpicu u kojoj je ponela vino i pobedonosno se sa služavkom vraća u svoj jevrejski logor. Na samom ulazu u njega, nabila glavu velikog vojskovođe na kolac. Kravav prizor sutradan su zatekli vojnici Nabukodonosora koji su krenuli u osvajački pohod, na petama se okrenuli i vratili se kućama.
Da je prošlost umela da bude i blagonaklonija prema ženama, uprkos tvrdnjama pojedinaca koji će vam reći da su dame današnjice dosegle vrhunac sloboda, govori i primer iz jednog od najstarijih filozofskih spisa.
Ptah – Hotep, egipatski filozof i vezir faraona Djedkara Isesija je u svojim sabranim izrekama „Poduke Ptah – Hotepa“ zapisao sledeće:
Ako si mudar, ostani kod kuće, voli svoju ženu i nemoj se svađati sa njom.
Hrani je, ukrašavaj je, masiraj je.
Ispunjavaj joj sve želje i obrati pažnju na ono što joj opseda um, jer to je jedini način da je ubediš da ostane sa tobom.
Ako joj se suprotstaviš, to će biti kraj.
