"Negov entuzijazam, njegova druželjubivost, ljubav prema životu, isijavali su kroz svaki njegov pokret. Ne postoji, niti je ikada postojao, veći čovek od Emila Zatopeka."
Sećanje na velikog Emila Zatopeka u atletici nikada ne bledi, a anegdote o životu, karijeri i dobroti ovog sportiste i dalje se prepričavaju. “Kraljica” sportova zauvek će pamtiti svog nesebičnog i veoma posebnog trkača, a ovo je priča o njemu…
Davne 1966. godine, australijski atletičar Ron Klark, jedan od najpoznatijih trkača na srednje i duge staze koji je obeležio šezdesete godine, posetio je starog majstora, velikog kolegu i pre svega, dobrog prijatelja – češkog atletičara Emila Zatopeka.
Starije generacije Rona najviše pamte po tome što je postavio čak 17 svetskih rekorda. Međutim, ovom rekorderu na 10000 metara je, pored svih uspeha, uporno izmicalo zlato na Olimpijskim igrama. Ipak, susret sa Čehom promenio je sve…
Naime, na rastanku, Zatopek je Klarku uručio mali paket, uz reči: “Čuvaj ovo, jer si zaslužio”.
Iako ga je zanimalo šta se nalazi u paketiću, Ron nije pohitao da ga odmah otvori, već je to učinio tek pošto se smestio u avion. Kada je ugledao svoj, veoma vredan, poklon – Australijanac nije mogao da veruje da postoji takva veličina od čoveka, kao što je bio Zatopek.
U paketu se nalazila zlatna medalja sa Olimpijskih igara u Helsinkiju koju je popularna “češka lokomotiva” osvojila u trci na 10000 metara. Da, baš ona medalja koja je nedostajala Ronu!
Ovim gestom Emil Zatopek je pokazao svoju ljudsku veličinu, jer je upravo Klark taj koji je zamenio njegovo ime u listi rekorda.
Njegov entuzijazam, njegova druželjubivost, ljubav prema životu, isijavali su kroz svaki njegov pokret. Ne postoji, niti je ikada postojao, veći čovek od Emila Zatopeka, govorio je Ron Klark o svom prijatelju.
“ČEŠKA LOKOMOTIVA”
Na današnji dan, 22. novembra 2000. godine, svet je napustio jedan od najvećih atletičara 20. veka – češki trkač Emil Zatopek.
U karijeri je postavio 20 svetskih rekorda. Smatra se da je bio jedan od pronalazača “interval treninga”, a jedini je trkač u istoriji koji je osvojio zlato na 5000 metara, 10000 metara i u maratonu na istim Olimpijskim igrama.
Veličina ovog sportiste ne ogleda se samo u sjajnim medaljama i fantastičnim rezultatima koje je postizao, već i u vrlinama i dobroti koje je posedovao. Upravo zbog toga, “češka lokomotiva” (kako su ga zvali) se smatra jednim od najvoljenijih trkača, koji je konkurenciju tretirao kao prijatelje i često bio kritikovan zbog svoje pričljivosti na stazi. Takođe, mnogi su mu prebacivali zbog facialnih izraza agonije koje je pravio dok trči, a po kojima je bio prepoznatljiv, na šta bi on sa osmehom uvek odgovarao: “Nisam bio dovoljno talentovan da se smejem i trčim u isto vreme”.
If I give up, what will I do 20 km from town, with no money, wearing just my shorts and t-shirt.#emilzatopek #Hlava #Helsinki1952 #marathon pic.twitter.com/Ox2IM9fpCA
— Hlava2017 (@hlava2017) October 16, 2017
U svojoj ranoj mladosti radio je u fabrici cipela “Bata” u obližnjem gradu Zlinu, a na prvu trku je otišao sasvim slučajno. Zapravo, dobio je naređenje od šefa fabrike u kojoj je radio, a koja je bila jedan od sponzora trke na 1500 metara.
Bez ikakvog treninga pre toga, trku je završio drugi i to je predstavljalo prekretnicu u njegovom životu. Uskoro je počeo ozbiljno da se intresuje i bavi trčanjem.
Na početku karijere napredak je bio spor i nije dao naslutiti veliki Zatopekov potencijal. Pred kraj rata, 1944. došlo je ipak do osetnog rezultatskog poboljšanja – postavio je nove nacionalne rekorde Češke na 2000, 3000 i 5000 metara. Posle rata, doslovno je rezultatski eksplodirao!
Na prvom velikom međunarodnom nastupu, na atletskom prvenstvu Evrope, održanom u Oslu 1946. Zatopek je osvojio peto mesto u trci na 5000 metara.
Svoje prvo učešće na Olimpijskim igrama imao je u Londonu 1948. godine, tada je osvojio zlato na 10000 metara.
Sa prednošću od oko 300 metara, u odnosu na drugoplasiranog Alana Mimuna iz Francuske “češka lokomotiva” se okitila najsjajnijim odličjem! Zanimljivo je da je skoro sve rivale (osim dvojice) prestigao za čitav krug.
Na istim Igrama osvojio je srebrnu medalju na 5000 metara, zlato mu je tada izmaklo za metar i po.
»Great is the victory, but the friendship off all is greater.«#emilzatopek pic.twitter.com/sD3cioXxY2
— Hlava2017 (@hlava2017) October 9, 2017
“HELSINŠKA DIKTATURA”
Emil Zatopek je najveće uspehe postigao na sledećim Igrama u Helsinkiju, 1952. godine. Na tim Igrama je “pokupio” već pomenuta zlata i postavio tri rekorda uključujući i zlato i rekord u maratonu, koji mu je za potpunu nevericu, bio prvi istrčani maraton u životu!
NIKO NIJE TRENIRAO KAO EMIL ZATOPEK
Treninzi ovog atletičara su, sasvim sigurno, ušli u legendu: 100x400m(100 ponavljanja sprinta na 400 metara) i to po sedam dana uzastopno ili trčanje kroz šumu, u vojničkim čizmama, sa svojom ženom na leđima kao i trčanje po vešu u kadi kad su vremenski uslovi bili previše nepogodni za trening napolju.
Naime, posle ubedljive pobede u trkama na 5000 i 10000 metara, u poslednjem trenutku je odlučio da se prijavi za maratonsku trku.
Pošto nikada do tada nije trčao maratonsku trku, Emil je pratio Džim Pitersa, britanskog trkača i tadašnjeg rekordera u maratonu, koji je od starta pokušao da izmori Zatopeka forsirajući nenormalno brz tempo.
Zbunjen ovim tempom, Emil ga je pitao da li im je tempo prejak, a Piters mu je odgovorio da nije i da su spori previše, verovatno u šali ili sa željom da prevari manje iskusnog konkurenta.
– Previše spori? Da li si siguran da idemo previše sporo?! – još jednom ga je zbunjeno pitao Zatopek, a kada mu je Piters to potvrdio, Emil je pojačao, ostavio ga iza sebe, osvojio zlato i postavio novi rekord!
Izmoren od prejakog tempa, Piter na kraju nije uspeo ni da završi trku.
Tom pobedom Zatopek je osvojio i treće zlato na OI u Helsinkiju i postao, a do danas i ostao, jedini atletičar koji je uspeo da osvoji zlato na 5000 metara, 10000 metara i u maratonu na istim Olimpijskim igrama!
U tom periodu je dobio i nadimak “češka lokomotiva” koji ga je pratio do kraja života…
ŽIVOT POSLE SPORTSKE KARIJERE
Posle uspešne sportske karijere, odlučio je da se posveti vojničkom zanimanju, tako da je uspeo da dogura do čina pukovnika. Međutim, pred kraj šezdesetih godina 20. veka počeo je period životne agonije Emila Zatopeka.
Naime, on je otvoreno pružao potporu češkom političaru Aleksandru Dubčeku, mladom reformatoru, idejnom vođi “praškog proleća”, pokreta koji se protivio tadašnjoj sovjetskoj politici istočnog poretka. Kao i dvanaest godina ranije u Budimpešti 1956. ponovo su ruski tenkovi u avgustu 1968. zauzeli ulice Praga i ugušili pobunu. Zatopek je isključen iz komunističke partije, otpušten iz vojske i oduzeta mu je titula zaslužnog majstora sporta.
OSVOJENE MEDALJE
1948. – Olimpijske igre, zlatna medalja (10000 metara), srebrna medalja (5000 metara)
1950. – Evropsko prvenstvo, dve zlatne medalje (5000 i 10000 metara)
1952. – Olimpijske igre, tri zlatne medalje (5000, 10000 metara i maraton)
1954. – Evropsko prvenstvo, zlatna medalja (10000 metara)
Emil je u sledećem periodu radio kao sakupljač otpada i čistač ulica ne bi li zadovoljio svoje egzistencionalne potrebe!
Krajem sedamdesetih, može se reći da je delimično rehabilitovan jer je dobio posao u praškom sportskom institutu, kao arhivista.
Iako je u svojoj zemlji omalovažavan, ostatak sveta nikada nije zaboravio velikog trkača, pa je tako 1975. godine Zatopek od Ujedinjenih nacija dobio posebno priznanje “Pierre de Coubertin Prize” za promociju fer-pleja u sportu.
I tokom svojih šezdesetih godina, Emil je uvek redovno trčao i održavao kondiciju, ali došao je period kada je “usporio”… Nekoliko puta je hospitalizovan, a poslednji zbog upale pluća, samo mesec dana pre srčanog udara koji je prethodio padanju u komu.
Borba lekara za njegov život potrajala je nekoliko dana, da bi 22. novembra 2000. godine, srce velikog Emila Zatopeka zauvek prestalo da kuca.
Ovo je tužan dan ne samo za prijatelje i poznavaoce sporta, već i za obične ljude koji su u Zatopeku prepoznali poštenog i nepomirljivog borca za ljudsko dostojanstvo i slobodu, izjavio je tada Lamine Diak, predsednik Međunarodne atletske federacije (IAAF).
