Iako precizni podaci ne postoje, smatra se da Srbi u čast svetitelja slave oko 80 slava. Ipak, Nikoljdan, i po ugledu i po broju onih koji ga obeležavaju, zauzima posebno mesto.
Poreklo ovolike popularnosti Svetog Nikole teško je objašnjiva samo jednim razlogom. Reč je o vaseljenskom svecu tj. onome koga podjednako poštuje i zapadni i istočni svet.
Priča kaže da je za života bio veliki dobročinitelj koji je sve svoje bogatstvo i imanje razdelio siromašnima, a on sam je, vođen čudesnim glasom, krenuo da u narodu da širi veru, pravdu i milosrđe.
Već samom svojom pojavom je donosio utehu, mir i dobru volju među ljude, a skroman kakav je bio, novac nije davaio ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Upravo iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Svetom Klausu, danas mnogo poznatijem kao Deda Mrazu.
Kult koji ovaj svetitelj ima kod Srba ima još dublje korene
Reč je o jednom od najstarijih svetaca čije je žitije jedno od prvih prevedenih sa grčkog jezika. Napuštajući paganska verovanja, Srbi su na primeru vrlina Svetog Nikole učili smisao i značaj hrišćanstva, pa su ga vremenom usvojili za svog zaštitnika.
Ako vam sve ovo nije bilo dovoljno da shvatite zašto Svetog Nikolu kao krsnu slavu slavi toliki broj Srba, razlog možete da potražite i u mnogo „zemaljskijoj” sferi.
Naime, stara Srbija bila je zemlja seljaka koji bi skoro cele godine vredno radili na polju, uvek zauzeti. Zimsko vreme bilo je jedino pogodno za slavlja, jer tada nije bilo radova u polju. Tako je Sveti Nikola, koji se slavi 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, bio idealan.
Osim ovoga, pojedini etnolozi ističu i siromaštvo koje je uvek bilo sastavni deo priče o srpskom narodu. Svetog Nikolu, slavu koja pada u vreme božićnog posta, uvek je bilo moguće proslaviti uz malo hleba, krompira i rakije, a već riba je bila luksuz koji je došao mnogo kasnije.
Sveti Nikola: Dan kad “pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste”
Srpska pravoslavna crkva 19. decembra slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara i to na dan kada je 33. godine ovaj svetitelj preminuo.
Nikola Mirlikijski, poznat i kao Sveti Nikola Čudotvorac, rodio se u maloazijskoj oblasti Likiji u gradu Patari oko 270. godine. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona imali su samo njega. Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači pobeditelj naroda.
Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe, i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju među ljude.
Proputovao je odnašnji svet, postao episkop miriklijski u učestvovao je na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji. Danas ga slavi ceo hrišćanski svet, a veruje se da upravo on prevozi duše s ovog na onaj svet.
Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.
* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
