Najveća količina novca u svetu usmerena na medicinske studije, odlazi na istraživanje kancera, trećeg najčešćeg uzročnika smrti. Od nečeg se mora umreti, ali je generalni stav da je znatno bolje umreti od srčanog ili moždanog udara, nego od raka.
Koja je razlika?
Svesnost postojanja raka i tradicionalne terapije koja se primenjuje, produžava agoniju ove bolesti u proseku na dve godine. To vreme je ispunjeno nadom i idejom da se smrt može i trebala bi moći sprečiti. Naučnici za razliku od farmaceuta, sve češće postavljaju pitanje, a ne odgovor na temu raka koje može otkriti puno toga čega nismo svesni – a to je zašto svi nemamo rak, odnosno zašto ga samo neki dobiju?
Moglo bi se reći kako je naš organizam doslovno preplavljen smrću. Kosa, nokti, spoljni sloj kože – sve su to mrtve ćelije koje svake nedelje gubimo, odbacujem i nestaju – oko 80 odsto čestica u zatvorenim prostorima koje se presijavaju na suncu zapravo su mrtve čestice kože ljudi.
Ipak, većina tela se sastoji od žive materije, potrebne za disanje i kretanje, grejanje i razmišljanje. Ćelije organizma su vrlo aktivne i zaposlene deljenjem milion puta svakog dana. Fascinantan je to proces replikacije instrukcija – DNK za svaku ćerku čeliju zahteva kopiranje identičnog lanca tri milijarde nukleotida. U svemu tome, naša tela ipak nisu savršena. Svaki put kada se stanica podeli, enzimi koji učestvuju u sintezi u proseku prave oko 120 hiljada greški.
Puno ili malo, sasvim je nebitno, sve dok se ne dogodi ključna greška koja deluje kao okidač raka zahvaljujući abnormalnom radu ćelije, rastu neprekidnim dupliranjem. Takva stanica ignoriše signale da prestane, i poziva telo da je opskrbljuje krvlju kako bi još rasla. Tada se takva ćelija beskonačno razmnožava, odnosno rak širi u telu.
Naravno, ključno je i o kom se tipu raka, odnosno greške radi, jer kod jednih to ide brže, a kod drugih sporije – ukupno postoji čak njih 200 različitih.
Oboje puše, ali samo je jedan dobio rak
Svi su čuli ili poznaju nekog ko je po svoj prilici trebao dobiti rak – komšija koji puši tri kutije cigareta na dan, gopođa koja je svadljiva i uz to pije, biznismen koji ne jede ništa pre pet popodne, primera je bezbroj i često se koriste za izgovor za nastavak sa vlastitim lošim navikama.
Priča poprima dublju dimenziju kada od raka u 50-oj oboli žena komšije koja nikad nije pušila, pila, bila gojazna… Sve i da je pušila, zašto je ona dobila rak, a on nije? Krajnja se istina ipak skriva u našim genima, a ne stilu života. Posmatrajući dugogodišnje pušače, naučnici su otkrili da je svima zajednička varijacija pojedinih gena, a njih su prikladno nazvali “genima dugovečnosti”.
– Otkrili smo niz genetskih markera koji podstiču dugovečnost, a ti isti geni mogu se naći kod ljudi koji su doživeli duboku starost. Oni funkcionišu tako da podstiču brži oporavak ćelije od negativnih bio-hemijskih uticaja – objašnjava profesor Morgan Levin.
To se smatra i evolucijskom mutacijom, a sretnici koji su nasledili te gene imaju tek 11 odsto verovatnoće da će ikad u životu dobiti rak. Kod ostalih verovatnoća se kreće od 40 do 60 odsto.
Pet stvari koji definitivno povećavaju rizik
Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju u kalup, a to su upravo oni uzrokovani spoljnim faktorima. Uopšteno, postoje njih pet koji su neosporni uzročnici nastanka mutacija, pa samim tim i raka.
– Preterano sunčanje, naročito u mladosti
– Pušenje
– Debljina
– Hormonalne terapije/izloženost zračenjima
– Konzumiranje prerađene hrane/unos premalo vlakana
