Prvi put od raspada bivše Jugoslavije vodeći kanadski štampani mediji objavili su autorski tekst jednog srpskog ambasadora u toj zemlji.
Povod za javno oglašavanje novog ambasadora Srbije Mihaila Papazoglua je stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata i želja da se kanadskim čitaocima predoči viđenje herojskog doprinosa srpskog naroda u pobedi zemalja-saveznica među kojima je bila i Kanada.
Članak Mihaila Papazoglua objavljen je u oba nacionalna dnevnika „Globe and Mail” i „National Post” na engleskom, kao i u dva kvebečka dnevna lista „La Presse” i „Le Devoir” na francuskom jeziku.
Prvi list je najstariji, osnovan 1844. i danas se istovremeno štampa u tiražu od oko 300.000 primeraka u šest velikih gradova širom Kanade.
Druge nacionalne novine izlaze od 1998, imaju duplo manji tiraž, ali su takođe uticajne. „La Press”, osnovan 1884. godine, je visokotiražan list, koji se prodaje u 200.000 primeraka, dok je „Le Devuar” koji se danas štampa u oko 30.000 primeraka još od osnivanja 1910. medijski zastupnik socijal-demokratije i suvereniteta.
Elektronske verzije Papazogluovog teksta na internet-sajtovima sva četiri lista uključuju više od 500 reakcija čitalaca, pisanim komentarima ili pozitivnim-negativnim predznacima.
Autor članak započinje u Sarajevu 28. juna 1914. tvrdnjom da je Gavrilo Princip za mnoge sunarodnike borac za oslobođenje i ističe neophodnost upitnika i navodnika kod onih koji Principa (i) danas nazivaju „teroristom”.
Veliki rat počinje samo mesec dana kasnije, 28. jula 1914. artiljerijskim granatiranjem Beograda sa obala dveju reka nakon telegrafskog ultimatuma Austro-Ugarske imperije od 52 miliona ljudi maloj petomilionskoj Srbiji.
On navodi i herojski primer 2.600 srpskih vojnika koji su branili Beograd, znajući da su njihova imena unapred izbrisana sa spiska živih. Ostvarujući jednu od autorskih poenti da pokaže i dokaže da su Kanada i Kraljevina Srbija pre 100 godina bile na istoj, pravoj strani istorije, ambasador Papazoglu obelodanjuje i neke manje poznate činjenice.
Ambasador navodi da je prva žrtva Prvog svetskog rata bio 16-godišnji srpski dobrovoljac Dušan Đonović, a dva minuta pre no što će na snagu stupiti primirje, kojim je Veliki rat okončan, stradao je 26-godišnji Kanađanin Džordž Lorens Prajs.
Papazoglu piše i da su prve savezničke pobede izvojevali Srbi u Cerskoj i Kolubarskoj bici, ratnim epopejama, sličnim pobedi u Vimi Ridžu u Francuskoj, čijem su ostvarenju doprineli i mnogi Kanađani. Srpski proboj Solunskog fronta ratna je uslovna „paralela” kanadskoj bici u Pašendelu u Belgiji.
Pojašnjavajući većini Kanađana nedovoljno poznatu sudbinu Gavrila Principa, autor podseća da je skončao kao zatočenik u tvrđavi-tamnici u Terezinom Polju u današnjoj Češkoj, kasnijem nacističkom koncentracionom logoru u Drugom svetskom ratu.
Odgovarajući zašto je originalni tekst naslovio „Gavrilo Princip, čovek koji je nagovestio slobodu?” autor u „Nešenel Postu” objavljuje i istorijsku fotografiju spomen-ploče nekad postavljene na mestu Sarajevskog atentata na kojoj je, ćirilicom i bez upitnika, zapisana rečenica: „Na ovom istorijskom mjestu Gavrilo Princip navijesti slobodu”.
Tu ploču koja mu je uručena kao rođendanski poklon, ali koja je ustvari sklonjena jer je „simbol nemačkog poniženja u Prvom svetskom ratu” posmatra niko drugi do Adolf Hitler.
– Teorija o Principu kao teroristi učinila bi Hitlera krstašem – rezonuje Papazoglu.
Autor je u članku naveo i poznate brojke koje više od reči govore o srpskim žrtvama u Velikom ratu: 1.250.000 srpskih vojnika i civila nije taj rat preživelo, stanovništvo Srbije umanjeno je za nenadoknadivih 28 procenata.
Za razliku od Srbije, za Kanadu, kao tadašnjeg dominiona britanske krune, Prvi svetski rat započeo je „tek” 4. avgusta 1914. na dan kada je Velika Britanija objavila rat Nemačkoj.
Na strani saveznika u Velikom ratu učestvovalo je 620.000 vojnika i bolničkog osoblja, među kojima su bile i kanadske bolničarke koje su lečile srpske vojnike. Više od 67.000 Kanađana je poginulo, a 250.000 ranjeno.
U zaključku rada ambasador Mihailo Papazoglu konstatuje da je „istorija učinila Srbiju i Kanadu saveznicima u oba svetska rata, a da su ih savremeni svet i globalizacija učinile susedima”.
– Dozvolimo da budućnost obezbedi partnerstvo – zaključuje on.
Ko je autor teksta?
Mihailo Papazoglu (45) predao je svoje prve ambasadorske akreditive generalnom guverneru Kanade 27. juna 2014.
Tokom prethodne dve decenije između ostalog bio je konzul u Strazburu i savetnik u ambasadi u Francuskoj, a takođe je vršio dužnost direktora Srpskog kulturnog centra u Parizu. Tečno govori oba zvanična jezika u upotrebi u Kanadi – engleski i francuski.
