Vreme je za Božić, najsrećniji i zajedno sa Uskrsom i Duhovima, najveći hrišćanski praznik. Poznato je da Božićno slavlje traje više dana, ali da li znate kako je sve počelo? I šta se slavilo pre Božića?
Kako je sve počelo?
Budući da u Novom zavetu ne stoji kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić. U prvom periodu istorije hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je nazvan Epifanija. Božić je počeo da se slavi u Rimu u 4. veku. Pravoslavni hrišćani danas Božić slave 7. januara, a Bogojavljenje dan ranije.
U ranom srednjem veku, Božić je bio zasenjen praznikom Sveta tri kralja, ali se posle situacija promenila.
Sveta tri kralja bili su neobični stranci koji su, prema hrišćanskom predanju, došli iz dalekih zemalja da se poklone novorođenčetu Isusu. U srpskoj tradiciji se nazivaju Valtazar, Melhior i Kaspar.
Prema Evanđelju po Mateju, došli su sa istoka u Jerusalim da se poklone Isusu. Pratili su vitlejemsku zvezdu. U Jerusalimu ih je primio kralj Irod, koji je želeo da od njih na prevaru sazna mesto Isusovog rođenja, kako bi mogao da ga ubije. Kada su pronašli Isusa, poklonili su mu se i darovali mu tri dara: tamjan (kao Bogu), zlato (kao kralju) i plemenitu mast (kao čoveku). Bog im je naredio da se ne vraćaju kralju Irodu, kao i da se drugim putem vrate u svoju zemlju. Tri kralja su predstavnici paganskih naroda, koje je Bog pozvao u svoje carstvo time što im je javio za rođenje Spasitelja.
Nakon smrti tri istočna maga, njihove relikvije su odnete u Carigrad, gde ih je pronašla Sv. Jelena, a odande su kasnije prenete u Milano i konačno u Keln u najlepšu nemačku katedralu, gde su i danas. Darove je čuvala Bogorodica Marija do svog Uspenja.
Krajem 4. veka car Arkadije je preneo darove iz Jerusalima u Konstantinopolj u saborni hram Svete mudrosti gde su se čuvale sve do pada Carigrada pod Osmansku vlast.
