Parada ponosa, pod sloganom “Reci DA”, biće održana danas u centru Beograda, a okupljanje učesnika počinje od 12.00 časova na Slaviji, kod hotela “Hilton”.

Ovogodišnja Kuma Prajda, novinarka Suzana Trninić, učesnicima će se obratiti na Trgu Slavija oko 14 časova, a šetnja do 14.30.

Povorka će krenuti sa Slavije, a kretaće se Ulicom kralja Milana, preko Terazija do Kolarčeve, zatim do Ulice Vase Čarapića, a završava se na Studentskom Trgu.

Posle toga, u Studentskom parku od 16 do 20 časova biće organizovan zabavni program koji je otvoren za javnost.

Za učesnike Parade ulaz će biti moguć na Slaviji, sa obe strane Resavske ulice, kod Istorijskog muzeja Srbije i kod Makedonske ulice.

Sve ulice duž te trase biće zatvorene za vozila od 10.00 do 15.00 časova.

U istom periodu biće postavljene policijske blokade od Ulice kneza Miloša do Bulevara kralja Aleksandra na jednoj strani, i od Karadjordjevog parka do Kalemegdana i Zelenog venca na drugoj strani.

Gradski Sekretarijat za javni prevoz je saopštio da će zbog manifestacije od 10 do 20 časova delimično biti izmenjen saobraćaj na linijama javnog prevoza.

“Prajd” i žurka nakon njegovog održavanja predstavljaju zvaničan završetak “Nedelje ponosa” u Beogradu.

Tokom Nedelje ponosa organizovano je više od 60 izložbi, koncerata, filmskih projekcija, debata i konferencija.

Prva beogradska Parada Ponosa je organizovana 30. juna 2001. pod sloganom “Ima mesta za sve nas”, kada su pripadnici desničarskih organizacija i navijača napali manji broj okupljenih na Trgu Republike. Povredjeno je više od 40 osoba, dok je zvanična reakcija Vlade izostala.

Prvi Beograd Prajd koji je protekao bez incidenata održan je 28. septembra 2014. godine pod sloganom “Ponos za sve”.

Organizatori su naveli da će Prajd i ove godine biti balans izmedju proslave i (političkog) protesta, zato što predstavlja politički skup sa jasnim zahtevima.

Sedam zahteva Parade ponosa tiču se veće odgovornosti države za zaštitu ljudskih prava seksualnih manjina, sankcionisanje nasilja nad tom zajednicom i primenu člana Krivičnog Zakonika Srbije za zločin iz mržnje, kao i usvajanje Zakona o rodnom identitetu i registrovanim istopolnim zajednicama.

Takodje zahtevaju podsticanje objektivnog medijskog izveštavanja o LGBTI+ zajednici, reformu sistema obrazovanja i sankcionisanje slučajeva vršnjačkog nasilja koji su učinjeni zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta žrtve.