Hladnokrvne i ne baš srdačne, ali neotrovne i bezopasne - takve su beogradske zmije koje povremeno ugmižu među ljude.

 

Društvene mreže proteklih dana preplavile su fotografije ovih gmizavaca na najneobičnijim mestima – u školskom dvorištu u Mirijevu, na Novom bežanijskom groblju, u štampariji na Bežanijskoj kosi, a čak tri velike zmije, nalik debelom užetu, pronađene su u naselju Ledine, na nekoliko metra od mesta gde se deca igraju.

Sve ove slučajeve uznemireni građani prijavili su Veterini Beograd.

– Zmija kao životinja izaziva strahopoštovanje, bila ona otrovnica ili ne. Prosto ljudi nisu toliko upućeni da razliku. Ono što je važno ludima reći u Beogradu to je da u Beogradu stvarno nema otrovnica, stvarno nema razloga za strah – kaže Budimir Grubić, direktor JKP Veterina Beograd.

Zmije se pojavljuju tamo gde je toplo, gde ima ostataka hrane, insekata i pacova, koji su njihov plen. Zato ih najviše ima na periferiji grada ka Kosmaju, Avali, Borči, Višnjici, Karaburmi, Novom Beogradu. Zmija je zakonski zaštićena i ne sme se ubijati, a ako se susretnete, nemojte joj blokirati put.

– Uvek par koraka unazad, telefon u ruke i pozvato Zoohigijenu. Svakako ćemo doći. Imamo posebne hvataljke, koje se svuda u svetu koriste, pa i kod nas. Zmija se locira, priđe se sa hvataljkom, nežno se uhvati. Nakon toga se hvataljka pridrži drugom rukom. Desnom rukom se hvata za vrat. Stavlja se u kutiju, plastičnu posebno visoku da bi imala dovoljno vazduha i za 15, 20 minuta se deportuje gde smatramo odakle je mogla da dođe – kaže Grubić.

A one obično dolaze iz reka, jer najčešće vrste koje se mogu sresti na ulicama su rečne zmije – smuk, ribarica, belouška. Ujed od ovih zmija nije zabeležen ove godine, ipak ako do toga dođe, prvo se treba obratiti lekaru.

– Ne treba podizati, odnosno elevirati ekstremitet, ne treba podvezati ekstremitet, ne treba stavljati hladne obloge i led. To sve može da dovede do propadanja tkiva, nektroze i naravno, zasecanje i isisavanje je takođe zabranjeno. Ono što je prava terapija da se dobije antizmijski serum – kaže dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći Beograda.

Ujed zmije se lako prepoznaje. To mesto je plavo, otečeno, boli i vidi se otisak dva zuba na rastojanju od šest do osam milimetara. Ali ne mora da znači da je svaki otrovan. Čak 20 odsto zmijskih ujeda nije sa otrovom.