Početak komemorativnog programa najavljen je za 11.30 časova, kada će brojne delegacije položiti vence i odati poštu stradalima.

Potom će uslediti verski deo komemoracije i sahrana posmrtnih ostataka 71 srebreničke žrtave, koji su identifikovani od prošle godine.

Najmladja žrtva, koja će biti sahranjena ove godine je 16-godišnji Vesid Ibrić, dok je Šahin Halilović, koji je imao 71 godinu kada je ubijen, najstarija žrtva koja će biti sahranjena 11. jula ove godine u Potočarima.
Komemoraciji neće prisustvovati niko od državnih zvaničnika Srbije.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad.

Medjunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida.

Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrdjuje ta presuda Medjunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanade, SAD i Australije.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Od zemalja Zapadnog Balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija.

Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.

Skupština Srbije usvojila je 2010. Deklaraciju kojom se osudjuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, ali bez pominjanja reči genocid.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vodje bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić.

Mladić je u novembru prošle godine nepravosnažno osudjen na doživotni zatvor, a Karadžića je Tribunal u martu 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora.