Iza nje su velike filmske, pozorišne i televizijske uloge, ali daleko da je ovu umetnicu moguće svesti samo na glumu. Gorica Popović može da se pohvali time da talenat izbija iz svega čime pokuša da se bavi – glumom, muzikom, slikarstvom, a oprobala se čak i u kuvanju i šivenju.

Međutim, vreme je odmora, a talantovanu glumicu ekipa našeg portala zatekla je na jednom predivnom mestu – Termama Olimia u Sloveniji. Bila je to prilika da popričamo o tome kako se provodi, projektima na kojima radi i koji čekaju njen povratak, ali i mladim glumcima i “novim nadama”.

  • Kakvi su Vaši utisci i kako se osećate u Termama Olimia?

Divno. Pre svega, ovde sam sa svojom kumom Biljom Krstić. Nagovorila sam je da ostavi poslove i da dođemo. Veliki sam ljubitelj Terme Olimia i dolazim već četvrti put. Uglavnom sam bila zimi, ali sada sam videla kako to izgleda kada je ovako lepo vreme i oduševljena sam. Koristim sve što mogu – bazene, šetnje, izlete…

  • Šta ste novo videli?

Košute su mi bil jako interesantne. Prošli put sam ih videla, ali one nisu prilazile blizu. Sada smo ih hranili. Toliko je lepo i dirljivo! Odmah sam slikala i okačila na društvene mreže!

Zatim, ranije sam bila u obližnjoj najstarijoj slovenačkoj apoteci, ali nisam znala baš istorijat. Onda još začiniti izlet posetom Čokoladnici, maloj fabrici čokolade – baš super!

  • Da popričamo malo i o poslu. Na čemu sada radite?

Trenutno završavam svoju sezonu u Ateljeu 212, imam još jednu predstavu do kraja. Nedavno smo imali jednu divnu premijeru “Noćna straža”. Komedija koja ide na kartu više. U avgustu počinjem da snimam seriju. Biće jedan divan sitkom, koji će se snimati do proleća sledeće godine, pa ću da uhvatim jul mesec da se odmorim, jer se već u avgustu vraćam na posao.

Šta je to što današnjim mladim glumcima fali? 

Mladim glumcima danas fali više posla. Nekada je sve to bilo lakše, bilo je veće tržište, bilo je lakše zaposliti se u pozorištu. Danas postoji taj zakon koji kači, da tako kažem, pozorišta i kulturne ustanove – ne možete da zaposlite nove članove. Tako da, mi stalno molimo i uspeli smo, zahvaljujući skupštini grada, da u Ateljeu 212 zaposlimo šest mladih glumaca. Srećni smo zbog toga. Jednostavno, žao mi je. To su svi divni, mladi, talentovani ljudi, ali posla nema dovoljno.

  • Kakav je odnos glumaca prema profesija bio nekada, a kakav je sada?

Što se tiče odnosa prema posla, po mom mišljenju, to je isti odnos. Gluma je jedna velika strast i ako stvarno voliš taj poziv, uvek radiš do kraja sa najvećom mogućom energijom. Tu razlike između starijih generacija i današnjih, nema.

  • Kakve su razlike između snimanja serija i filmova nekada i sada?

Danas se serije snimaju brže. Epizoda treba da se snimi za dva do tri dana. To je, onako, maksimum. Nekada se to snimalo malo komotnije, duže. Naravno, što se filmova tiče, produkcijski su siromašniji. Mladi reditelji se nekako snalaze i pomoću štapa i kanapa uspevaju da snime svoje filmove. Nema toliko sredstava i onda se vidi da je to siromašnija produkcija.

Što se kreativnosti tiče, i danas ima jako kretivnih ljudi samo ih treba pustiti da oni preuzmu, da oni zauzmu prostor, a ne raznorazni rijaliti programi, koji su, po mom mišljenju, pogubni i za kulturu i za naše društvo.

  • Čega imamo previše?

Rijalitija! Stave neke ljude, maltene, u kaveze, naravno uz njihov pristanak. Upale kamere i to je to” Nigde kreativnosti. Nigde truda da se napravi nešto ozbiljno, poučno. Vidite šta imamo sada – koliko nasilja među decom?! To je sve posledica onoga što gledaju u medijima i meni je jako žao zbog toga.