– Hrvatska umire. Ove godine zatvara se šest škola, a u njih 117 nije upisan nijedan jedini novi učenik. Masovno iseljavanje pogotovo iz Slavonije traje već pet godina, a iz Hrvatske i dalje odlaze autobusi puni onih koji idu trbuhom za kruhom – navodi taj portal u tekstu koji se bavi fenomenom depopulacije te zemlje.
Reporter tog portala opisuje scenu sa zagrebačke autobuske stanice i navodi da je tamo standardni prizor uplakanih majki koje ispraćaju svoju decu u inostranstvo, gde odlaze da rade zbog boljih finansijskih uslova.
– Ovog puta smo ih sreli dve, jedna je plakala za svojim 18-godišnjim sinom koji odlazi u Nemačku, a druga se opraštala od porodice i vraćala u Minhen gde radi poslednjih osam meseci. Ada iz Sesveta zajedno je s mlađim sinom došla ispratiti starijeg koji ima 18 godina i tek je završio srednju školu. Odlazi u Minhen gde ga čeka posao – navodi se.
Njegova majka je rekla da imaju porodicu u Nemačkoj i da su oni sinu, koji je završio za automehaničara, našli posao u autolimarskoj radionici.
– Odlazi jer ovde nema posla, evo ja sam već godinama bez posla. Ako se on snađe, videt ćemo pa možda svi odselimo. Suprug još premišlja bi li ostao ovde ili takođe otišao u Nemačku jer, gledajte, u Hrvatskoj sad nije bajno, a biće još gore – rekla je Ada tom portalu.
Index je na stanici zatekao i Ivanu, koja je u Osijeku radila u prodavnici, a sada u Nemačkoj radi kao kuvarica, odvojena od svoje porodice.
– Ovde sam bila na minimalcu, imamo dve srednjoškolke… Ova starija sad polaže vozački pa razmišlja da i ona dođe da živi i radi u Minhenu. Užasno mi je teško bez porodice ali život u Nemačkoj mi je daleko bolji. Puno sam bolje plaćena i cenjena. Šef mi se svaki dan zahvaljuje na poslu kad završim smenu, ceni me kao radnicu, svaki dan me pita kako sam. Tako nešto u Hrvatskoj od strane bivših poslodavaca nisam nikad doživela. U Hrvatsku bi se vratila samo da se u potpunosti promeni situacija u zemlji i da od svog rada možemo normalno živeti, a ne preživljavati – rekla je Ivana.
Zagrepčanka Marijana navodi da u Nemačkoj radi već četiri godine i da je iz Hrvatske sa suprugom i malim detetom otišla zbog nemaštine, ali da je život u toj zemlji mnogo drugačiji i da se tamo oseća kao građanin drugog reda.
– U Nemačkoj nam je dobro, radimo, posao se odmah nađe i dobro je ako se navikneš, međutim tamo je potpuno drugačiji način života. Kod njih nema ispijanja kafa. Oni ne znaju za taj običaj. Istina je, dobro se zaradi jer tamo uvek imaš mogućnost da radiš više poslova i dodatno zaradiš. Plaćaju se velike sume jer, recimo, 1.200 evra plaćamo stanarinu. Onda možeš da misliš kolike su nam plate kada to bez problema platimo. Ali ono što me muči je što smo tamo uvek građani drugog reda. Mi planiramo da se vratimo u Hrvatsku kad nam dete krene na fakultet – rekla je Marijana.
