Međunarodni aerodrom Nikola Tesla u Beogradu ovih dana je vrlo aktuelan zbog velikog broja letovanja, godišnjih odmora i letnjih proputovanja karakterističnih za ovaj period.
Letenje avionom, koliko god da je danas postalo uobičajeno, ipak je i dalje vrlo fascinantno i „specijalan“ je događaj. Ukoliko se približava datum vašeg leta sa aerodroma Nikola Tesla, onda vam ove statistike mogu biti zanimljive i pomoći će vam da steknete pravu sliku o veličini najvećeg srpskog aerodroma.
Spremite se, polećemo!
Kratka istorija beogradskog aerodroma – leti se više od jednog veka
Priča o beogradskom aerodromu počinje već na početku XX veka, 1910. godine, kada je nastalo prvo letalište na Banjici, u okviru vojnog vežbališta. Radi orijentacije, danas se blizu mesta na kom je bio smešten taj „prvi“ aerodrom nalazi Vojno-medicinska akademija.
Sedamnaest godina nakon prvog beogradskog aerodroma, izgrađen je međunarodni aerodrom između Bežanijske kose i Save, blizu Zemuna. Nažalost, u Drugom svetskom ratu je ovaj aerodrom srušen, a za novu lokaciju izabran je prostor u blizini Surčina, 18 kilometara zapadno od centra Beograda, gde se nalazi i danas.
Kako radi?
Danas se u prizemlju aerodrom nalazi čak 33 šaltera – 1.000 ljudi može biti usluženo za samo sat vremena. To znači da za jedan minut 17 ljudi može da završi administrativni deo leta. U toku jednog sata moguće je poletanje 10 aviona. Zanimljivo je da je aerodrom napravljen tako da može da primi i najveće letelice na svetu – čak i čuveni Airbus A380.
Tehnička baza aerodroma koja servisira i održava avione prostire se na 3.200 kvadratnih metara. Aerodromska ambulanta radi 24h svakog dana. Mislilo se na sve – aerodrom „Nikola Tesla“ funkcioniše kao grad u malom.
Aerodrom je jedan veliki poslovni eko sistem, pa tako sa aerodroma, za sada, saobraća 33 avio-kompanija ka 91 destinaciji u 38 država na 4 kontinenta, što dovoljno govori o njegovom kapacitetu. Postoje i mnoge moderne usluge i komfornosti, poput šoping dela, čekaonica sa Wi-Fi internetom. Zastupljena je i usluga Rent a Car aerodrom.
Statistike iz 2018. godine
Do sada je u ovoj godini bilo ukupno 34.304 avio-operacija, odnosno poletanja ili sletanja. Ovde ne spadaju tehnički, školski ili test letovi. U odnosu na 2017. godine koja je u istom periodu imala 33.425 avio-operacija, primetan je rast.
Povećao se i broj putnika. Od prvog januara ove godine sa aerodroma „Nikola Tesla“ poletelo je 3.134.106 putnika, što je 192.106 putnika više nego u 2017. godini, za isti period.
Promet robe u kilogramima je 12.246.767, dakle 2.403.764 kilograma robe više je preneto u odnosu na 2017, s tim da podaci o prometu robe ne sadrže podatke o kamionskom prevozu robe. Kod prometa robe treba pomenuti i poštu – koje je u 2018. bilo 185.879 kilograma više nego u prethodnoj godini.
Rekordne statistke mesecima unazad
U poslednja 24 meseca aerodrom Nikola Tesla niže statističke rekorde na svim poljima. Čak je u ovoj godini zabeležen i novi dnevni rekord broja putnika – u pitanju je 27. aprila, kada poletelo ukupno 18.095 putnika.
Šta je uzrok poboljašnja statistike u 2018. godini?
Pre svega, za 2018. godinu bili su predviđeni brojni novi letovi i najbolja letnja sezona do sada, pa su se rekordi svakako očekivali.
Još jedna od bitnih stavki je “Open Skies” dogovor. Od 1. januara 2007. godine, avio-kompanije su dobile mogućnost slobodnog sletanja na Nikola Tesla aerodrom, čime se otvorila mogućnost letenja pristupačnijim avio-kompanijama u Evropi, kao što su Ryan Air i WizzAir. U skladu sa tim, povećao se broj naših sugrađana koji sebi mogu da priušte let do željene destinacije.
Još par zanimljivih milionskih statistika
Prvi milion putnika na aerodromu zabeležen je 1971. godine. Već četiri godine kasnije, zabeležen je drugi milion. Za „zlatne godine“ beogradskog aerodroma smatraju se 1987. i 1998, sa više od tri miliona putnika. Nakon devedesetih godina, porasti se beleže sa 2004. godinom, kada je i zabeležen rekord od četiri miliona putnika.
Očekuje se dalji razvoj aerodroma „Nikola Tesla“, nove linije i nove avio-kompanije.
