Potrudili smo se da objasnimo najčešće nedoumice oko pisanja složenih reči ili izraza, kada se pišu spojeno, odvojeno ili pak sa crticom.

Rećiću ili reći ću, doćiću ili doći ću i slično?

Ako se neka reč u infinitivu završava na “ći”, onda se piše odvojeno. Znači: pomoći ću, ali pogledaću, prihvatiću, pripaziću…

Naprimer ili na primer?

Piše se odvojeno – na primer.

Sve jedno ili svejedno?

Piše se spojeno, svejedno, ako koristimo reč da istaknemo da su neke dve stvari podjednako moguće. Odvojeno se piše u ustaljenim izrazima koji ne izražavaju podjednake mogućnosti nečega kao što su: sve jedno te isto, sve jedno za drugim i slično.

Dobro došli ili dobrodošli?

Kao izraz dobrodošlice piše se odvojeno: “Dobro došli, dragi gosti!”. U slučajevima kada se koristi da izrazimo da nam je nešto potrebno i da bismo ga drage volje prihvatili, piše se spojeno. Primer: “Prilozi su dobrodošli”

Preda mnom ili predamnom?

Kao i svi izrazi koji sadrže reč “preda”, piše se odvojeno preda mnom.

Zamalo ili za malo?

Koriste se oba, ali u različitim situacijama. Spojeno se piše kada ga koristimo kao sinonim za nešto što se gotovo desilo, ali ipak nije: “Zamalo da se onesvestim!” (ali nisam). Odvojeno se piše kada se nešto za malo NIJE desilo, ali ipak jeste: “Za malo sam promašio metu!” (Ipak sam promašio). Razlika u značenju vidi se u sledećem primeru: “Zamalo sam propustio voz!” (ali ipak sam ga uhvatio) i “Za malo sam propustio voz!” (skoro sam stigao ali mi je otišao).

Ponekad ili po nekad?

Pravilno je ponekad.

Kad god ili kadgod?

Oba su pravilna.

Nadalje ili na dalje?

Pravilno je nadalje.

Ne dam ili nedam?

Pravilno je odvojeno, ne dam.

Ionako ili i onako?

Pravilna su uglavnom oba, osim u izrazima kao što je: “I ovako i onako nekako ćemo uspeti.”

Da li ili dali?

Kao upitna rečca pravilno je odvojeno: „Da li vidiš onu pticu?“, ali kao glagol „dati“ u trećem licu množine piše se, naravno, spojeno: „Dali su mi dobra sedišta.“

Samnom ili sa mnom?

Pravilno je odvojeno, sa mnom.

Apropo ili a propo?

Iako je u svom izvoru odvojeno, po našem pravilu pravilno je pisati spojeno, odnosno apropo.

Malo pre ili malopre?

Malopre se piše ako je u pitanju prilog koji znači maločas. Ali ako hoćemo da kažemo da se nešto dogodilo malo pre nečega drugog, piše se odvojeno. “Stigao sam malo pre radnog vremena.”

Itekako ili i te kako?

Pravilno je odvojeno, i te kako.

Vi bi ste ili vi biste?

Pravilno je “vi biste”.

Lap top ili laptop?

Pravilno je laptop.

Rent-a-kar ili rentakar?

Pravilno je rentakar.

Nijedna ili ni jedna?

Koriste se oba. Najčešće se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo značenje. Recimo: “Nijedna ptica nije crna”, ali zato “Ni jedna ni druga ptica nije crna”.

Jel ili je l’

Koriste se oba, mada pravopisi preporučuju spojeno pisanje.

Posle podne ili poslepodne?

Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Doći ću posle podne.”, a kao imenica spojeno: “Nije ga bilo čitavo poslepodne.”

Po malo ili pomalo?

Kao prilog koji označava malu količinu ili određenu meru piše se spojeno: “To je pomalo smešno.“ U distributivnom značenju piše se odvojeno: „Svako je dobio po malo mleka.”

Dabogda ili da bog da?

Pravilno je spojeno, dabogda.

Ustvari ili u stvari?

Piše se odvojeno, u stvari.

Za ništa, nizašta ili ni za šta?

Pravilno je u tri odvojene reči: ni za šta.

Bezveze ili bez veze?

Pravilno je odvojeno, bez veze, kada je u pitanju spoj predloga “bez” i imenice “veza”. “Ostao sam bez veze.” U slučaju prideva “bezvezan” piše se spojeno: “Bezvezna priča”.

Godinu i po ili godinu ipo?

Pravilno je godinu i po.

Laboratorija ili labaratorija?

Pravilno je laboratorija.

Vegeterijanac ili vegetarijanac?

Pravilno je vegetarijanac.

Ubuduće ili u buduće?

Ako koristimo kao prilog, onda se piše spojeno, ubuduće. “Ubuduće karte će koštati dvostruko više.” Ako koristimo kao spoj predloga i prideva, onda ide odvojeno: “Uzdam se u buduće uspehe.”