Svojim projektom, koji je uradio iz čiste ljubavi prema svom kraju, ali i gradu, mladi diplomirani arhitekta Nemanja Kiso može da posuži kao primer mnogim našim sugrađanima.

 

Mladi arhitekta Nemanja Kiso pokazao je svojim primerom da još uvek postoje mladi ljudi koji imaju volju i želju da urade nešto za svoj grad iz čiste ljubavi prema njemu i bez ikakve novčane nadoknade. Njegov primer može poslužiti mnogim sugrađanima kako da gledaju svet oko sebe i kako da ga svojim znanjima oplemene.

“Konjarnik za sve” je projekat arhitekte Nemanje Kisa koji je zamišljen tako da se zapostavljena i neiskorištena površina oko čuvenih beogradskih Istočnih kapija iskoristi u svrhu poboljšanja kvaliteta života građana, a samim tim i doda sjaj koji zaslužuju ova tri prepoznatljiva beogradska diva. 

Ispod čuvenih kula nalazi se velika livada,  prostor koji ničemu ne služi i koji nije dobro iskorišćen. Moja zamisao je bila da tu neiskorištenu površinu preoblikujem u atrakciju za sve generacije naših sugrađana – za stare, mlade, a pre svega, za decu – uvodi nas u priču o projektu arhitekta Nemanja Kiso.

 

Predlog uređenja prostora između Istočnih kapija koje je uradio Nemanja Kiso, Foto: Privatna arhiva

Zamisao ovog mladog Beograđanina, jeste da na prostoru ispod Istočnih kapija napravi nekoliko objekata otvorenog tipa koji će estetski poboljšati izgled ovog nepravedno zapuštenog dela prestonice, ali koji će biti od društvene koristi njenim žiteljima.

– Ovaj projekat uključuje trg koji bi se nalazio u samom centru između zgrada Rudo 1, 2 i 3. Njime bi dominirale tri čelične skulpture konja visine 30 metara. Takođe, najvažniji deo jeste onaj koji bi se nalazio na velikoj površini ispod kapija, a koji bi činio pet zasebnih jedinica – amfiteatar, zatim deo za penzionere koji bi uključivao stolove za šah i stazu za boćanje, teretana na otvorenom, parkić za decu, poligon za pse i deo u kome bi se nalazila fontana ili neko slično rešenje koje podrazumeva vodu – obrazlaže za Dnevno.rs svoj plan Nemanja i ističe da se pored ove livade nalazi vrtić, i da bi deca sem parkića, mogla da koriste amfiteatar u svrhu pravljenja predstava, kao i za izlaganje nekih svoji radova.

 

Pet zasebnih celina koje je osmislio Kiso, Foto: Privatna arhiva

Nemanja je ovaj projekat osmislio i uradio samoinicijativno. Jedinu pomoć koju je imao bila je pomoć prijatelja koji je takođe žitelj Konjarnika.

Nije bilo nikakvog konkursa. Sve ovo sam uradio iz ljubavi prema svom gradu i kraju u kome sam rođen i odrastao. Veliku pomoć pružio mi je moj prijatelj Dušan Rečević koji je čitav projekat uradio u kompjuterskom programu i to bez ikakve novčane nadoknade, jer i on živi na Konjarniku i bio je voljan da to uradi iz ljubavi – objašnjava naš sagovornik.

Nemanja je rešio da ovaj projekat prvo predstavi javnosti putem medija, a zatim da se obrati Opštini Zvezdara i ostalim gradskim vlastima.

Tri velelepna konja 

U Beogradu postoje Konjarnik 1, 2 i 3. Odatle ideja da se između kapija nađu tri konja od kojih svaki gleda na drugu stranu. Njihova visina bila bi čak 30 metara, bili bi napravljeni od čelične konstrukcije i tako lako uočljivi sa Medakovića ili sa autoputa. 

– Nakon medija, sledeći korak je da se obratim Opštini Zvezdara. Ukoliko opština ili grad budu zainteresovani, ja bih im besplatno ustupio moj projekat. Sve to jer je reč o Konjarniku i ljubavi prema njemu – iskren je Kiso.

U međuvremenu, do mnogih žitelja Konjarnika već je stigla vest o ovom projektu. Svi koji čuli za Nemanjin poduhvat ne kriju oduševljenje.

– Mnogi me već pitaju kada će početi realizacija projekta i daju mi svu podršku. Možda ću organizovati izložbu za komšije da bi se bolje upoznali sa ovom idejom. Verovatno će biti onih koji će se protiviti u stilu “zašto da se sad gradi bilo šta kad prosečan građanin nema šta da jede”, ali mi moramo da uradimo nešto što bi poboljšalo kvalitet života ljudi i dece koja dolaze posle nas – ističe mladi arhitekta.

 

Nemanja Kiso, Foto: Dnevno.rs

Ovaj Beograđanin nada se da će svojim primerom inspirisati sve kolege, ali i ostale sugrađane iz različitih branši.

Voleo bih da ljudi rade sve što je u njihovoj moći kako bi unapredili ovaj naš divni Beograd. Svojim kolegama bih poručio da razmišljaju o raznim projektima kojima bi ulepšali svoj grad i van raspisanh konkursa, da budu korak-dva ispred. Takođe, voleo bih da se svako od sugrađana uključi i uradi bilo šta za svoj grad, počevši od svog životnog prostora, pa preko kraja u kom živie. Ne treba uvek nužno čekati državu i grad da nešto urade. Važno je uraditi nešto za sebe da bismo mogli da očekujemo boljitak – zaključuje svoju priču ovaj inspirativni Beograđanin.

 A ako se njegove ideje ostvare Istočne kapije Beograda uskoro bi mogle da zasijaju novim sjajem.