Zdanje u Hilandarskoj 7 decnijama je imalo veliki značaj za kulturu i obrazovanje mlađih naraštaja. Danas oštećena kuća u centru Beograda gubi bitku sa vremenom, a do pre samo nekoliko meseci bila je dom obrazovnih institucija koje su bile od velike važnosti za kulturni život grada. Takvu reputaciju je sa razlogom zaslužila, s obzirom na činjenicu da je pripadala poznatom lekaru i utemeljivaču psihološke pripovetke u srpskoj književnosti - Lazi Lazareviću. 

 

Dvospratno zdanje u Hilandarskoj 7 u Beogradu prvi put se spominje 1881. godine, kao kuća koju su tadašnji vlasnici preko oglasa ponudili na izdavanje. Samo šest godina kasnije, pisac Laza Lazarević je svom prijatelju otkrio želju da baš ona postane njegov dom. Kuću u prelepom delu Beograda kupio je avgusta 1887. godine, ali nije imao priliku da dugo uživa u njoj, jer je već u januaru 1891. godine preminuo.

Supruga Laze Lazerevića je ponudila u zakup državi, a potom je objekat prodat “Palilulskoj štedionici”. Zgrada je u nekoliko navrata menjala vlasnike i stanare, da bi 2001. godine ovde otvoreno “Dečije odeljenje Biblioteke grada Beograda”.

 

Eksterijer kuće odlikuje mešavina elemenata različitih stilova, a na delu fasade prema Hilandarskoj ulici dominiraju četiri prozora ukrašena vajarskim radovima.

Na fasadi se vide brojna oštećenja, nezgrapne žvrljotine i dotrajala stolarija. Ispod okrunjenog maltera se naziru cigle i po koja instalacija. Čitav utisak koji trenutno odaje ovaj objekat razočarao bi i neupućenog prolaznika.

Da je srpski pisac živeo i stvarao u nekoj drugoj evropskoj prestonici, ovakva građevina bi verovatno bila pretvorena u muzej.

Ekonomska dobit od turističkih poseta bi verovatno omogućila zdanje samo sebe finansira, u skladu sa prigodnim sadržajem koji bi bio ponuđeni posetiocima. Tako bi i sećanje na našeg velikana bilo zauvek sačuvano.

 

Od 2001. godine kuća Laze Lazarevića je bila mesto na kome su najmlađi mogli da se susretnu sa književnim blagom prilagođenim njihovom uzrastu. Zbog stanja u kome se kuća nalazi, sigurnost posetilaca i zaposlenih je bila ugrožena, pa je Dečje odeljenje Biblioteke “Čika Jova Zmaj” preseljeno sa ove lokacije. 

O ustanovi koja se ovde nalazila više od decenije i po, svedočila je velika tabla pored masivne gvozdene kapije. Danas tabla više ne postoji.

 

Prema zakonu o javnoj svojini koji je stupio na snagu 2011. godine, objekat je dobio status kulturnog dobra i nalazi se u vlasništvu Republike. Stoga finansiranje obnove nije u nadažnosti Grada Beograda pod čijim ingirencijama se nalazi Biblioteka grada Beograda. Iz ove ustanove kažu da nemaju informaciju o tome kako bi se proces obnove mogao planirati, ali i da je iseljenjem Dečjeg odeljenja prestala njihova svaka vrsta nadležnosti nad kućom.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda se povodom pitanja obnove još uvek niko nije oglasio, pa se priča o nadležnosti nad ovim objektom pretvorila u začarani krug.

Dodatan problem predstavljaju zamršeni imovinsko-pravni odnosi. Politika je sredinom prošle godine objavila da obnovu koči i činjenica da se u dvorištu nalazi zgrada, a njen vlasnik je po pravosnažnoj odluci dužan da se odseli. Ipak to trenutno nije moguće, jer je vlasnik pokrenuo novi sudski proces protiv lokalne samouprave.

 

Kako stvari sada stoje, od obnove neće biti ništa sve dok se ne razreše komplikovani svojinski odnosi i ne utvrdi ko je zaista nadležan za dom Laze Lazarevića. Činjenica je da kuća predstavlja značajno kulturno dobro našeg naroda, sa čijim propadanjem polako nestaje neprocenjiv prilog koji nam je Laza Lazarević ostavio u nasleđe.