Dva značajna događaja u Hrvatskoj u poslednjih mesec dana pokazala su važnost fenomena iskrivljavanja slike o Holokaustu, što je sve češće u postkomunističkoj istočnoj Evropi, navodi Efraim Zurof, koji je i direktor Centra “Simon Vizental”.

“Jedan od tih događaja posetilo je 200.000 ljudi i ceo svet ga je gledao na televiziji i internetu, a u drugom je učestvovala mala grupa izabranih istaknutih gostiju i bio je zatvoren za javnost te jedva spomenut u medijima”, piše Zurof.

“Međutim, oba događaja su važna ako želimo da razumemo pretnju pokušaja iskrivljavanja istorije Drugog svetskog rata i Holokausta u tom regionu, i zašto napori za borbu protiv toga nisu bili uspešni”, navodi se u tekstu.

“Proslava uspeha fudbalera pretvorena u neofašističku ekstravaganciju”

Prvi događaj bio je doček hrvatske fudbalske reprezentacije 16. jula u Zagrebu. Organizatori dočeka izjavili su da se na Trgu bana Jelačića neće pojaviti nijedan političar i zvezda, ali ipak je nastupio pevač Marko Perković, poznat po nadimku Tompson, ističe se u tekstu.

“Tompson je zloglasan zbog svojih ultranacionalističkih stihova i veličanja hrvatskog genocidnog ustaškog režima iz Drugog svetskog rata. Često otvara koncerte ustaškim pozdravom ‘Za dom spremni’. Tako se vesela proslava veličanstvenog uspeha hrvatskih fudbalera pretvorila u neofašističku ekstravaganciju, a igrači su uz Tompsona pevali sve njegove stihove”, piše Zurof u tekstu.

Zurof dodaje da “niko nije otvoreno protestovao protiv Tompsonovog nastupa, a oni koji su ga kritikovali u medijima ili na društvenim mrežama postali su meta verbalnih napada”.

“Čak je i predsednica Kolinda Grabar Kitarović javno rekla da joj je Tompson najdraži izvođač“, dodaje se u tekstu.

“Ovo nije iznenađujuće jer Hrvatska od nezavisnosti ne uspeva da se iskreno suprotstavi ustaškim zločinima. Od samog početka, predsednik Franjo Tuđman usvojio je ultranacionalistički narativ. Iako je njegov naslednik Stjepan Mesić bio antifašista koji je osudio ustaški režim, ultranacionalisti i dalje imaju moć i uticaj”, ukazuje se u testu.

Pored toga, Zurof u testu naglašava da “obrazovni sistem takođe nikada nije preduzeo mere za poučavanje mlađih generacija o stravičnim zločinima ustaša protiv Srba, Jevreja, Roma i političkih protivnika tokom Drugog svetskog rata”, prenosi Džerusalem post.

Efraim Zurof ističe da “čak i muzej u Jasenovcu, najvećem ustaškom koncentracijskom logoru, predstavlja ublaženu verziju događaja i nema nijednu fotografiju njegovih petoro upravnika, koji su svi masovni ubice”.

“Ne spominje se ni suđenje iz 1999. i osuda Dinka Šakića, jednog od zapovednika i fanatičnog ustaše”, naglašava Zurof.

Drugi događaj – govor izraelskog predsednika u Jasenovcu

Drugi važan događaj odvio se prošle nedelje kad je izraelski predsednik Ruven Rivlin posetio Jasenovac i održao možda najvažniji govor svog života o Holokaustu, navodi Zurof.

“Ustaški režim, jedan od užasnih režima koji je sarađivao sa nacistima, nastao je ovde u Hrvatskoj. Znamo da su postojali i drugi, ali oni su bili u manjini. Ustaše su bili aktivni partneri u ubistvima. Neki ljudi žele potisnuti svoju prošlost i smatrati je crnom rupom koju ne treba istraživati. Neki misle da ih činjenica da su bili pod nacističkom okupacijom oslobađa bilo kakve moralne, lične ili nacionalne odgovornosti za zverstva koja su se dogodila u njihovoj državi”, rekao je Rivlin.

Rivlin je tom prilikom dodao da očekuje da vidi napore Republike Hrvatske da se pobrine da istorija ne bude zaboravljena.

“Suočavanje sa zločinima iz prošlosti je dug proces koji se mora sprovesti bez obzira na poteškoće, sa odlučnošću i hrabrošću. Sposobnost Hrvatske da se suoči s prošlošću i ne ignoriše njen uticaj moralna je dužnost svakog pravednog društva i postaće važan element prijateljstva Hrvatske i Izraela”, izjavio je Rivlin.

U zaključku je naglasio: “Svi se moramo potruditi poštovati sećanje na ubijene i ne donositi zakone koji pokušavaju da zaustave istraživanje zločina nacista i njihovih saveznika”.

“Hrvatska je nedavno usvojila zakon koji određuje zatvaranje ličnih dosijea na duže razdoblje, što bi moglo da oteža istrage osoba koje su počinile zločine u Drugom svetskom ratu”, zaključio je Zurof u komentaru za Džerusalem post.