Među gostima nedavno završenog “Deichmann magic night-a” koji je održan u Sloveniji u Termama Olimia, uživale su i naše dve poznate dame – Gorica Popović i Bilja Krstić. Njihovo prijateljstvo datira još iz davnih dana kada su se zajedno pojavljivale u grupi Suncokret, a kasnije je krunisano i kumstvom.
Dame su se na odmoru opustile i uživale, a mi smo iskoristili priliku da sa pevačicom popričamo o njenim počecima, aktuelnim projektima i mestu gde voli najviše da nastupa.
-
Prvi put ste na “Deichamann Magic Night-u”. Kakvi su Vaši utisci?
Meni je bilo fanstastično! Zaista je sve lepo organizovano. Revija mi se dopala, kao i sandale, volela bih da mogu da ih kupim. Jedne u boji, vrlo zanimljivem i jedne crne, baš kakve su meni potrebne za koncerte. Dopale su mi se i revije, a posebno kretorke iz Slovenije. Asimetrija i jarke boje su nešto što mene privlači.
-
A Terme Olimia? Šta Vam se najviše sviđa?
Ne izlazim iz ovih bazena! Oni su mi se najviše dopali. I šetnje po kraju su predivne. Obišli smo prodavnicu čokolade, kao i divan manastir u kojem se nalazi najstarija apoteka u Sloveniji. Volela bih svima da preporučim ovo mesto. Zaista je izuzetno. Ima toliko divnih sadržaja. Za pravi odmor i rekreaciju.
GORICA POPOVIĆ ZA DNEVNO.RS OTKRIVA: Šta je to što FALI mladim glumcima?
-
Kako je izgledao Vaš početak, a kako danas izgleda početak mlade osobe koja je izabrala Vašu profesiju?
Velika je razlika. Danas, pre svega, tehnologija omogućava mnogo brži napredak i ulazak u profesionalne vode. Dovoljno je da okačite na Jutjub neki snimak i ako dobro pevate i imate mnogo pratilaca vrlo lako možete da napravite dobru karijeru.
U moje vreme to je bilo “peške”. Kad sam započinjala svoju karijeru, u principu se znalo ko dobro peva. Znalo se iz krugova, npr. muzičke škole – ja sam se tu kretala. Mene su recimo preporučili za “Suncokrete” i ja sam otišla na tu audiciju. Mi smo to sve drugačije radili. Tada su televizija i radio bili jedini mediji gde si zaista mogao da se predstaviš. To je bio jedini marketing.
-
Iako ste išli “peške”, uspeli ste da opstanete na sceni tolike godine. Sa druge strane, dobar deo maldih, kojima je sve mnogo dostupnije, ne uspevaju da opstanu u ovom poslu na duže staze. Zašto?
Nemam pravi odgovor na ovo pitanje. Drugo vreme, druge neke stvari su važnije. Nekad će neko reći da je to do kvaliteta. Mislim da se danas brzo i lako postaje zvezda, pa se isto tako i brzo gasi. Upravo zbog toga što je strahovito velika ponuda i sve to kratko traje.
S obzirom da se bavim ovom vrstom muzike kojom se bavim, drugačije je. Ne moram da pevam na engleskom da bih išla na strano tržište. Pevam na svom maternjem jeziku i to je mnogo lakše, a drugo to je prilično u modi. Pogledajte sve najpoznatije top liste, uglavnom je to tradicionalna muzika malih naroda. Velike tradicije su odavno pokazale sve što imaju, tako da sada male tradicije dolaze na presto.
Koliko se samo puta desi da neko peva tuđu tradiciju! Evo, ja isto pevam. Uglavnom su to iz nekog našeg okruženja, ne pevam pesme nekih dalekih tradicija – Indije, Kine, Japana… Ali, pevam Makedoniju, Mađarsku, Grčku, Rumuniju, Bugarsku…
-
Koliko Vam se često dešava da Vi i Gorica Popović zapevate zajedno?
Pevamo na njenom rođendanu! (smeh) Zapevamo tako ponekad kad se sretnemo. Naročito Gorica, Sneška i ja. Onda bude: “Ajde! Je l’ se sećaš kad smo pevale u “Suncokretu” onu pesmu?” Poslednji put kad smo se ozbiljno pripremale da pevamo zajedno bilo je za moj jubilarni koncert u Sava centru. To je bio prvi put da je ceo “Suncokret” bio okupljen na jednom mestu.
-
Gde ipak najviše volite da nastupate?
Moram da priznam da ipak najviše volim kod nas da nastupam, zato što mi najviše znači kada dobijem dobru podršku odavde. Svakako, značajne su podrške i iz inostranstva.
Na samom početku Bistrika dobili smo najlepši kompliment. Na najvećem sajmu umetnosti u Brazilu, na press konferenciji, rekli su da muzika Brazila udara u noge, a muzika Bilje Krstić udara u srce. Šta ćete više od toga?! To su pesme koje su pisane iz srca i pevaju se iz srca.
