U naredne dve nedelje epidemiolozi predviđaju da će doći do značajnijeg povećanja broja obolelih od malih boginja, a trenutna iskustva pokazuju da je među zaraženima sve je više onih koji su od ove dečije bolesti zaštićeni samo jednom dozom vakcine, odnosno nisu primili revakcinu.

 

Prema poslednjim podacima Instituta “Batut”, sve je više obolelih koj su stariji od 30 godina, a među njima najviše zaštićenih jednom dozom cepiva, dok je i dalje najviše dece do pet godina, odnosno onih koji uopšte nisu vakcinisani.

Kod osoba koje su primile jednu dozu vakcine, male boginje mogu da budu nespecifične, odnosno da se ne pojave nikakvi simptomi, a da je osoba zarazna i tako virus širi dalje. Ili klinička slika može da bude blaga. Imali smo i takve slučajeve, a kod njih samo laboratorijskim analizama se može utvrditi da li imaju male boginje ili ne – objašnjava za Blic dr Predrag Kon, epidemiolog Zavoda za javno zadravlje Beograd.

Kako kaže, mi sada imamo i situaciju koja se dešava izuzetno retko, a to je da među obolelima imamo osobu koja ima 60 godina.

Ta osoba nije vakcinisana, jer tada cepivo nije ni postojalo, ali izgleda da nije nikada ni bila u kontaktu virusom. Ljudi koji sada imaju, na primer, 50 godina i više teško mogu da obole, ali eto ipak se desila i to – objašnjava dr Kon.

Dr Kon kaže da verovatnoća da dođe do smanjenja broja obolelih od malih boginja u narednom periodu je vrlo mala, ali se ne može potpuno isključiti.

Teoretski ukoliko se poslednji koji su oboleli u prethodnoj nedelji nalaze u sredinama gde su oko njih isključivo imune osobe, moguće je da se epidemija malih boginja zaustavi u Beogradu, na primer. Međutim, epidemija malih boginja u Beogradu će se preneti i u 2018. godinu i potrajaće. Najverovatnije do aprila, maja, sudeći po stanju vakcinisanosti sa MMR – kaže dr Kon.

Skoro trećina sa komplikacijama

Prema poslednjim podacima Instituta “Batut” u Srbiji ima 346 obolelih od malih boginja, a u šest gradova je prijavljena epidemija, kao i na Kosovu. Svakim danom sve je više onih kod kojih se ustanove male boginje, a kod čak 29 osoba kao komplikacija virusa javila se upala pluća.

 

Najopasnije ako virus uđe u vrtiće

Ipak, osnovno je pitanje da li će virus ući u dečije kolektive, s obzirom da se radi o najzaraznijem oboljenju koje je do sada opisano u medicini. Ukoliko uđe u dečiji kolektiv zaraziće svakog nevakcinisanog sa kojim dođe u kontakt.

U našoj zemlji, se međutim, ne primenjuje Zakon o zaraznim bolestima, po kome nevakcinisana deca ne mogu da borave u predškolskim ustanovama. Neki domovi zdravlja nevakcinisanoj deci nisu hteli da izdaju potvrdu za vrtić, kako bi povećali broj vakcinisanih, ali to međutim, nije zaživelo u drugim domovima zdravlja. Zato sada imamo situaciju da se povećava rizika od bržeg širanja malih boginja.

Ipak, zabrana nevakcinisanoj deci da idu u vrtić posebno je važna zbog one dece koja ne smeju zbog bolesti da prime MMR vakcinu. Zato svi vrtići u potpunosti moraju da budu upoznati sa stanjem vakcinisanosti svoje dece.

Takođe, što je jako bitno treba utvrditi da li među nevakcinisanim ima dece koja ne smeju da prime vakcinu MMR i na kraju trebalo bi insistirati da deca koja dolaze u vrtić ili na nastavu moraju biti zaštićena u toku epidemije.

To je etička obaveza školskih uprava i vrtića, kako bi se zaštitila nevakcinisana deca koja ne mogu primiti cepivo zbog svoje bolesti. Na taj način se ne dopušta slobodno širenje zaraze.