"Ko peva – zlo ne misli. Mislim da je pesma efektan način da se skrene pažnja na probleme koje svi imamo. Danas se poezija (nažalost) čita retko, ali je deseterac očigledno ostao urezan u kolektivnoj svesti kao oružje protiv slabosti duha kad smo u nevolji."
Njeno oružje su reči. Reči koje pogađaju pravo u centar. Reči koje predstavljaju snagu njenog građanskog bunta.
Kažu da je bunt mladalačka razonoda, način da se odupreš svemu što misliš da ne valja. Tako se jedna mlada devojka, Ana Ilić, diplomirani profesor španskog jezika i književnosti, uz pomoć poezije, svakodnevno odupire sistemu i ukazuje na sve ono što konstantno urušava naše društvo.
Njen glas daleko se čuje, a u svemu tome pomaže joj Fejsbuk stranica “Anica djevojka” – njena “kuka i motika”. Na ovoj stranici Ana obrađuje savremene teme, inspirisana tradicionalnim metrom. Pesme piše malim slovima, jer “kakvi junaci – takva i slova”.
A njeni glavni junaci su političari. Njihovim delima se hrabro podsmeva i svoj neizmerni talenat koristi kako bi izrazila građanski bunt.
U razgovoru za Dnevno.rs Ana nam otkriva kako je došla na ideju da kroz poeziju skrene pažnju na probleme koji potresaju političku scenu u Srbiji, ko je zapravo uzrok njenog bunta, a između ostalog i koji je glavni cilj “Anice djevojke”.
- Ko se krije iza stranice “Anica djevojka”?
Stranica “Anica djevojka” ne krije, već otkriva onu stranu ličnosti koju svako treba da ima: sopstveno mišljenje, pravo da se čuje glas “malog čoveka” kada mu se radi protiv interesa, građanski bunt, kuku i motiku. Ukratko, moje ime je Ana Ilić, a “Anica djevojka” je moja kuka i motika. Svako treba da nađe svoju.
- Kako ste došli na ideju da kroz poeziju skrenete pažnju na probleme koji potresaju političku scenu u Srbiji?
Ko peva – zlo ne misli… Šalu na stranu, mislim da je pesma efektan način da se skrene pažnja na probleme koje svi imamo. Danas se poezija (nažalost) čita retko, ali je deseterac očigledno ostao urezan u kolektivnoj svesti kao oružje protiv slabosti duha kad smo u nevolji.
- Iz vašeg ugla, kakav je trenutni politički sistem i šta treba menjati?
Činjenica je da političkog niti bilo kakvog drugog sistema – nema. Treba napraviti sistem koji će upravljati i građanima i političarima, koji su isto što i mi – obični građani, činovnici na određenim javnim funkcijama na koje ih ostali građani dovode ukazujući im poverenje na izborima. Sistem koji će, kada se to poverenje izneveri, omogućiti građanima da bez posledica jasno i glasno kažu da bi da promene građane koji će obavljati te funkcije. Neki to zovu slobodni izbori, neki demokratija. Nije dovoljno reći da imamo sve to. Mora i da se vidi.
- Ko je uzrok Vašeg građanskog bunta?
Ovo pitanje je odlična dopuna prethodnog. Eto, da imamo sistem, pitanje bi bilo – šta je uzrok, a ne ko. Previše smo skoncentrisani na kult ličnosti i nekako smo naviknuti da posmatramo pojedince kao krivce, uzročnike događaja, kao one koje volimo ili ne volimo. Svi mi zajedno dozvoljavamo da budemo u situaciji da je dogorelo do nokata, “doćeralo cara do duvara”, a da ni tada ne radimo ništa, nego nam je neko kriv. Jeste, ali svako od nas mu to dozvoljava jer nema svoju kuku i motiku, jer prodaje svoj glas ili ne glasa, jer voli svoje dželate. I stalno se kuka, ali kad treba izaći na ulicu, kad treba glasati na izborima, dići svoj glas na bilo koji način, tada se ćuti. To je uzrok mog bunta.
- Ko Vas najviše inspiriše?
Divni ljudi širom Srbije koji sve veruju televizijskim vestima i visokotiražnoj dnevnoj štampi.
- Koji je glavni cilj “Anice djevojke”?
Da tim ljudima dâ drugačiju perspektivu.
- Ko je Vaša publika, kakve su reakcije i da li smatrate da pesmama koje pišete tradicionalnim stilom, a u kojima opevavate savremeno doba – možete promeniti “nešto” i šta je to što želite da promenite?
Moja su publika, za sada, pratioci moje stranice, kojima se i ovom prilikom zahvaljujem na višegodišnjoj podršci.
Na drugi deo pitanja odgovoriću pričom svoje prijateljice. Naime, ona je bila na slavi u svom kraju (Šumadija) i kako se na slavama često povede priča i o politici, njen stariji rođak, koji nema Fejsbuk profil izvlači telefon i iz sms-a počinje da čita jednu od mojih pesama – poslao mu prijatelj.
Vidite, oni ne znaju ni ko je Anica, ni da je pesmu pisala neka tamo Ana. Ali, zanimljivo im je, možda im je baš ta pesma probudila zaboravljeni inat, naterala ih da glasaju, ili im čak, biću neskromna sada, po nekim pitanjima otvorila oči. Takve promene bih volela.
- Šta je to što nas ugrožava i urušava naše društvo?
Nesloga, manjak solidarnosti, apatija, potreba da obožavamo nekoga i vera da će taj neko da nas izvuče iz nevolje. Čvrsto verujem da ćemo zajedno sve to prevazići, shvatiti da smo sami najodgovorniji za sve što nam se događa i tako evoluirati u bolje društvo.
