Ima li veće ironije od mogućnosti da ministar za rad i zapošljavanje dobije otkaz? I da mu se ne prizna prvoborački staž? Za prevremen raskid radnog odnosa u vladi Srbije, Aleksandra Vulina kandidovale su brojne nepodopštine na koje smo mesecima unazad ukazivali, a on bio uporan da dokaže da ume i lošije od toga.

 

Nezvanično – a moguće je i zvanično? – dnevna štampa piše da će Vulin morati da pakuje kofere zbog, kako se navodi, „opstrukcije Briselskog sporazuma sprečavanjem povratka srpskih poslanika u kosovski parlament; zbog izjave da će svi radno sposobni korisnici socijalne pomoći morati da rade da bi to pravo ostvarili; zbog namere da dva miliona evra dodeli nevladinim organizacijama koje na to nisu imale zakonsko pravo; zbog toga što je, dok je bio šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju, bez tendera dao firmi svog prijatelja gotovo milion evra za sigurnosne kamere.

Milion evra je otišlo još prošle godine pod velom državne tajne, a sigurnosne kamere niko do danas, ni javno a ni bez tajni, nije video. Možda zbog toga što su tajne? Možda kamere posmatraju one koji ih ne vide?

Vulinu je, objavljuje štampa, već sugerisano da ispravi greške u vođenju ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalnu politiku i boračka pitanja. Greške se pišu i kao brljotine. Na njima je doktorirao.

Takođe, zamera mu se to što blokira povratak osam srpskih poslanika u kosovski parlament, od kojih su petorica bliska baš Vulinu, kao što je Vulinu bliska ruska stepa. Sporno je i to što Vulin na Kosovu i Metohiji na važne funkcije postavlja samo svoje ljude, te je i kuma, koji nije dugme, progurao do ministra u kosovskoj vladi.

Osim navedenog, Vulin, kažu, ima problem i s državnim revizorom, ili preciznije – revizor ima problem s Vulinom zbog raspodele budžetskih sredstava i dodele sredstava nevladinom sektoru mimo zakona. Neki su skloni da pretpostave da će Vulin posle degažmana iz vlade dobiti preobuku za Belorusiju, i u odeći ambasadora otići u Minsk. Za tu priliku, u njegovom garderoberu postoje uniforme svih boja i šara, možda će tamo na prijeme moći i u majici s likom Če Gevare.

Na mogućnost da svojom pojavom u crnom više nikoga u javnosti neće plašiti, Vulin je rekao da je njegovo ministartsvo „preduzelo i uspešno sprovelo najteže delove reformi”, dodajući da u njih iskreno veruje, jer „uprkos otporima one već daju rezultate”. Nevidljive, poput onih kosovskih kamera. „Naša uspešnost”, nastavlja Vulin, „u konkretnim pitanjima, koja se niko nije usuđivao decenijama da pokrene, jeste nesporna. U svakom slučaju, onaj ko ima podršku i iskreno poštovanje više od pola Srbije ima pravo da donosi odluke i vrednuje svakog od nas. Svaku odluku predsednika vlade Aleksandra Vučića prihvatiću i podržati”. A zar misli da je moguće drugačije?!

Čak i u situaciji u kojoj se našao – na pragu vladinih vrata koja se zatvaraju sa suprotne strane od one na kojoj se on nalazi – Vulin ne odustaje od dodvoravanja onom „ko ima podršku i iskreno poštovanje više od pola Srbije”. Druga polovina se, valjda, divi njemu, Vulinu. Pardon, nešto manje od polovine.

Pre nepunih mesec dana, 17. marta, u kolumni „Kućepazitelj i bebisiterka”, objavljenoj na ovim stranama, nagovestio sam mogućnost koja je danas izbila na videlo. Nije zgoreg podsetiti se: „Umesto što svakodnevno razmišlja koji će kostim da obuče i koju ulogu da odigra (u tome neodoljivo podseća na nedokazanog glumca Borisa Tadića), bilo bi bolje da se posveti najavljenoj rekonstrukciji vlade. Možda predsednik vlade i nije previše oduševljen stegonošom, pa ga ražaluje u, recimo, kućnog ljubimca. U toj ulozi držao bi ga pod kontrolom, jer sve ono što je do sada činio, čini ili će činiti, loša je Vulinova usluga. To i takvo čankolizavo podaništvo može ozbiljno da naruši rad digestivnog trakta”. Mislilo se na digestivni trakt Vulinovog imenjaka.

Ukoliko se dogodi ono o čemu čaršija bruji a novine pišu, Vulinu će za selidbu biti potreban poveći kamion. Za onu silu od kostima i uramljenih fotografija na kojima se bezrazložno smeška obučen u iste te kostime. Ukoliko postoji neka pamet, taj šleper ne bi trebalo slati put Belorusije. Za takav tovar, dovoljno prostora ima i ovde. U Srbiji su deponije na svakom koraku.