Pozvao je naznačenu izvršiteljsku kancelariju i naleteo na, ne baš ljubaznu, izvršiteljku. Pokušao je da joj objasni da je dopis upućen na pogrešnu adresu i zatim našao kćerku preminule i obavestio i nju. Kćerka je bila u šoku. Izvršenje je bilo na osnovu navodnog prastarog majčinog duga za komunalije, za koji kćerka nije znala, niti je bilo kad stigla opomena.

– Kada je pozvala izvršiteljku i rekla joj da je dopis stigao na pogrešnu adresu, ova je odbrusila: “Već nas je jedan gospodin obavestio. Policiji je dato da uđe u trag izvršnom dužniku.” Kćerka je uzvratila: “Ne mora policija da se trudi. Daću vam ja broj parcele na groblju!” – prepričava Bojan.

On ne zna kako se saga s komšinicom i izvršiteljem završila, ali kaže da je cela priča za njega bila stresna i boji se da je i sam mogao da postane meta plenidbe.

I on, i većina građana koje smo anketirali, misle da su građani nedovoljno zaštićeni od izvršitelja i da može da im se desi da, bez prethodnog obaveštenja, a zbog minornog ili čak tuđeg duga, završe na ulici. Istovremeno, niko ih ne pita da li redovno primaju platu.

U Komori izvršitelja kažu da stvari ne stoje baš sasvim tako. Kako objašnjava Magdalena Novaković, generalni sekretar Komore, pravo građana da se žale regulisano je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju:

– Strankama na raspolaganju stoji više pravnih sredstava. Recimo, zahtev za otklanjanje nepravilnosti. On se podnosi javnom izvršitelju u roku od 15 dana od kada je odluka trebalo da bude doneta ili radnja preduzeta. A na rešenje izvršitelja po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti takođe je dozvoljen prigovor sudu. U propisanim slučajevima stranke podnose žalbu i prigovor sudu i na rešenje prvostepenog suda i javnog izvršitelja u roku od osam dana od dostavljanja rešenja. Prigovor trećeg lica se može podneti tokom celog postupka – objašnjava Novaković za “Novosti”.

Novaković se ne slaže ni sa čestom primedbom građana da “su se izvršitelji osilili jer su bez kontrole”. Nad njihovim radom, kaže, postoji trostruka kontrola. Nadzor vrše Komora javnih izvršitelja i Ministarstvo pravde u postupku vanrednog nadzora, zatim kada postupaju po pritužbama stranaka i učesnika u postupku, a i u okviru redovnog nadzora. Kontrolu vrše i sudovi, kada rešavaju po pravnim lekovima koje podnose stranke i učesnici u postupku protiv odluka izvršitelja.